TRIJUMF FILMA „NIČIJE DETE“ U VENECIJI

Debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića „Ničije dete“ trijumfovao je u programu „Nedelja kritike na 71. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji osvojivši tri nagrade – glavnu nagradu publike koja se dodeljuje za najbolji film i nagrade od dva žirija kritike, saopštila je producentska kuća Art&Popcorn iz Beograda

Nicije deteNagrada publike (RaroVideo audience award) jedina je nagrada koju zvanično dodeljuje „Nedelja međunarodne filmske kritike“, a film, zasnovan na istinitom događaju, nagradili su i žiriji Međunarodne federacije filmskih kritičara Fipresci i Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana Fedeora.

„Ove nagrade nam svima u ekipi mnogo znače. Filmovi se prave zbog publike, a naš film nije blokbaster. Baš zbog toga, jos više nam znači što je venecijanska publika i kritika prepoznala i nagradila naš trud. Sada mogu da kažem, da ovo dete više nije ‘ničije’, ono sada pripada Venecijanskom festivalu“, izjavio je Vuk Ršumović.

Svetska premijera filma „Ničije dete“ održana je u četvrtak, 4. septembra na Filmskom festivalu u Veneciji u prepunoj dvorani Perla, a nakon projekcije publika je stojećim ovacijama i uzvicima „bravo, bravo“ pozdravila ekipu filma. Nagrada kritičara FIPRESCI dodeljena je za najbolji film u selekciji koju čine svi prateći programi Filmskog festivala u Veneciji, koju dodeljuje Međunarodno udruženje filmskih kritičara iz celog sveta, dok je Federacije filmskih kritičara iz Evrope i mediteranskih zemalja – FEDEORA dodelila ovom filmu nagradu za najbolji scenario.

Film „Ničije dete“ je zatvorio program 29. izdanja čuvene takmičarske selekcije „Nedelja međunarodne filmske kritike“ (International Film Critics’ Week), u kojoj je, pored filma Vuka Ršumovića, prikazano još 6 debitantskih ostvarenja iz celog sveta. Ostvarenje je i ovog petka, 5. septembra prikazano i reprizno, a zatvorena projekcija za novinare i predstavnike filmske industrije je održana 3. septembra.

U ovom programu, koji sastavljaju odabrani članovi Nacionalne unije filmskih kritičara Italije, Srbija inače nije imala predstavnika skoro 30 godina, odnosno od prvog izdanja „Nedelje međunarodne filmske kritike“, 1984. godine i filma „O pokojniku sve najlepše“ Predraga Antonijevića.

Film „Ničije dete“ je baziran na fascinantnoj, istinitoj priči o divljem dečaku (u filmu ga igra Denis Murić) koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među vukovima u šumi, u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u Beograd, u Dom za nezbrinutu decu da se socializuje. Suprotno predviđanjima, dečak, koji nasumično dobija ime Haris, počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva.Počinje rat u Bosni i Hercegovini, a u dom stiže pismo od lokalnih bosanskih vlasti kojim se zahteva Harisov brzi povratak. Po povratku u Bosnu, Haris nema gde da ode. Dok luta besciljno, nailazi na grupu vojnika koja ga vodi sa sobom. Dobija i pušku i odlazi u borbu…

U filmu igraju deca Denis Murić, Pavle Čemerikić, Isidora Janković i glumci Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida Dedakin, Branka Šelić, Mihailo Laptošević, Draginja Voganjac, Marija Opsenica, Ljuba Todorović i Bora Nenić.

Film je realizovan u produkciji Miroslava Mogorovića iz kuće Art & Popcorn iz Beograda. Direktor fotografije je Damjan Radovanović kome je ovo takođe prvi igrani film.

Vuk Ršumović je rođen 1975. godine u Beogradu. Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ima veliko iskustvo u radu na televiziji i napisao je više scenarija za kratke filmove, serije, animirane i dokumentarne filmove. Ovo je njegov prvi igrani film.

B92

NAJBOLJI FILMOVI ROBINA VILIJAMSA

Dela Robina Vilijamsa kojih ćemo se uvek sećati

R.V

Foto Reuters

Sa vremena na vreme, neka poznata ličnost koju smo zaista voleli, premine. Za mnoge od nas, Robin Vilijams je jedna od filmskih zvezda sa kojima je bilo teško ne povezati se.
Nesumnjivo, bio je afirmisan kao komičar. Njegova sposobnost da uđe, oživi i u potpunosti postane taj upečatljivi lik kog ćemo se još dugo sećati, je zapravo bila njegova suština. Ako iskreno sagledate celu njegovu priču, još više boli što je preminuo tako kako jeste. Suviše rano i na zaista tužan način.
Čemu god da ste se smejali, maničnom duhu i njegovim fantastičnim gegovima, profesoru koji recituje inspirativnu poeziju ili ste se možda suzdržavali od suza gledajući osedelog terapeuta koji sve shvata, pred Vama stoji 10 uloga Robina Vilijamsa po kojima će ga svet najviše pamtiti.
Neka počiva u miru, Robin Meklorin Vilijams.

Dobro jutro Vijetname
Moglo bi se reći da je 1987. godine prihvatio ulogu koja ga je pretvorila iz profitabilnog komičara u vrhunskog glumca. U hitu Berija Levinsona iz 1987. ‘Dobro jutro Vijetname’ , Vilijams je svoju maničnu energiju i dopadljivost uneo u ulogu radio didžeja koji talasa situaciju u vreme velikog konflikta.
Adrijan Kronauer je bio lik koji mu je savršeno odgovarao za oživljavanje i za otkrivanje svih trikova koje je imao u svojoj torbi. Ne uzimajući u obzir njegove radio nastupe koji su kasnije poslužili kao sirovi materijal za njegove autentične bombastične govore, pokazao je i svoju sposobnost pokazivanja širokog spektra emocija. Dok hoda kroz uništenje koje je ostavila bomba za sobom razarajući lokalni bar, možemo videti tugu u njegovim očima i težina njegove uloge u ratu isplivava na površinu. To je bio trenutak kada se zvezda rodila. Tada je prvi put nominovan za Oskara, a zaradio je i poštovanje svojih gledalaca.

Aladin
Aladin se pojavio 1992. kada su animirani filmovi tek počeli da postaju sila koja će sa velikim uspehom parirati filmovima. Robin Vilijams je bio jedan od prvih, velikih glumaca koji je svoju moć zvezde pozajmio animiranom liku, i vinuo ga u stratosferu.
Kao glas nezaboravnog Duha, višestruko talentovani glumac je pretvorio ovaj crtani film u blokbaster sa 16 nominacija za Oskara i dva osvojena. Duh je postao iskonski lik Vilijamsa koji se nije ustručavao da mu pozajmi glas (ponovio je taj čin 1996. u manje poznatom nastavku, Aladin i kralj lopova).

Peč Adams
Robin Vilijams je bio toliko drag u filmskom ostvarenju Peč Adams da čak i pošto se nije dopao kritičarima, publici ipak jeste. Vilijamsova izvedba uloge dr Hantera „Peča (prevod, Zakrpe)“ Adamsa koja nam je ogrejala srce je za to bila dovoljna. A što i ne bi? To je bio samo još jedan primer Vilijamsove sposobnosti da spoji komediju i tešku dramu.

Kavez za ptice
Ovaj film je učinio skoro nemoguće, jer je istovremeno u sebi sadržavao dva drečeće-prenaglašena gej karaktera koja se trude da prigrle nove identitete i da nas uvuče u njihovu porodičnu dramu. Vilijamsu se u filmu pridružio ozbiljan komičarski talenat – Nejtan Lejn, Henk Azarija i Harvi Firstajn su samo neki od njih – ali on se i više nego isticao kao poseban u ulozi dopadljivog vlasnika transvestitskog kluba Armanda Goldmana.

Džumandži
Toliko godina su do nas dopirale glasine o tome da će biti nastavka ovog filma da je sada zaista tužno što se nikada nije ostvario, uzimajući u obzir trenutnu holivudsku kulturu nastavaka i rimejka. Delo iz 1995. je klasik za decu te generacije i u celosti je potpuno originalna priča koja i dalje zaokuplja pažnju dece subotom popodne kada roditelji žele da odremaju.
Robin Vilijams (pojavljujući se iz igre u kojoj je bio zarobljen od kad je dete) je bio pravi izbor da nosi ulogu Alana Periša. Od izbezumljenog, skoro pećinskog čoveka, sa uspehom se transformisao u odraslu osobu koja razvija blizak odnos sa decom koja su ga oslobodila. Vilijams sve to uspeva da odglumi bez imalo muke. Tu je blistao.
Ukoliko nikada niste gledali ovaj film, obavezno to učinite – i kada ste već u tome, zahtevajte nastavak u čast preminulog glumca.

Fišer King
Fišer King je osmislio neverovatno maštoviti Teri Gilijam. To je tužna priča o samoubistvu, beskućništvu i mentalnoj bolesti. Robin Vilijams je ‘žrtva’ Džef Bridžisovog nesmotrenog ponašanja kao radio di-džeja koji i sam oseća posledice svojih dela. Izgubljen u samoosmišljenom svetu fantazija usred betonske džungle Njujorka, Vilijamsova neobuzdana energija se savršeno stopila sa razuzdanim deluzijama njegovog lika. Gilijam naginje fantastičnom sa entuzijazmom, ali je Vilijams taj koji prizemljuje film uprkos svojim pomahnitalim porivima.
Bridžis je sjajan i Mercedes Ruel koja osvaja Oskara je senzacionalna, ali Vilijams je i dalje taj koji nosi šarm.

Kuka
Nikada nismo bili u stanju da kažemo da li je Kuka sjajan film. Ali… ko i mari? Ovaj film ima magično osećanje koje samo Stiven Spilberg zna da unese.
Za glumca, ovo je teška uloga. Petar Pan kao odrasli dosadnjaković koji postepeno omekšava i priseća se radosti značenja biti dete. Trenutak kada Robin Vilijams, zahvaljujući podsticanju Džulije Roberts kao Zvončice, konačno pronalazi svoje srećno sećanje i ponovo poleti je dovoljan da Vas prođu trnci. Istinska magija. A Vilijams je bio taj koji je omogućio da taj trenutak bude zabavan, ali ne i smešan.
Pred nama je bio glumac kome nije trebala pomoć da pronađe dete u sebi. Zahvaljujući filmu kao što je Kuka imamo nešto što će zauvek biti sa nama da bismo u tome uživali.

Dobri Vil Hanting
Nimalo ne preterujemo, ako kažemo da je ovaj film funkcioniše samo zbog predivne glume Robina Vilijamsa kao univerzitetskog profesora, udovca, dr Šona Magvajera. Filmski vrhunac koji se prati sa suzama, kada Met Dejmonov namučeni lik iz naslova konačno dolazi do snažnog psihološkog proboja, bi bio preterano sentimentalan i potpuno nezaslužan da pre toga nismo poverovali u autentičnost njegovog odnosa sa Magvajerom.
Pošto nam je savršeno prodao složenu ulogu koja ga je prikazala kao očinsku figuru, prijatelja, terapeuta i izazov za Meta Dejmona, Vilijams je nagrađen svojim jedinim Oskarom. Scena u parku kada Magvajer prodire kroz gluposti prošlosti i udara pravo u Vilovu srž pomoću elokventnog govora je jedan od najvrednijih trenutaka Vilijamsove karijere i ovaj film bi mogao biti njegov najbolji.
Dodatni poene mu donosi i samostalno oslikavanje nežne, potpuno verne romanse sa svojom preminulom ženom, koja se ne pojavljuje ni jednom.

Gđa. Dautfajr
Ovo je za mnoge zapravo jedan od najtužnijih filmova iz detinjstva. Zaplet je prilično divlji i lud i uglavnom je jedna komična ludorija, ali istinski prati razvod i njegov uticaj na decu na veoma efikasan način. Krajnji trenuci filma mame suze i svako dete iz devedesetih koje je iskusilo razvod se definitivno identifikovalo sa situacijom.
Robin Vilijams nosi uloge Danijela Hilarda (očajnog oca) i njegovog alter-ega, ljupke i šokantno sposobne Gđe. Dautfajr. Za mnoge, ta uloga će zauvek biti ona koja je ostavila najviše utiska, uglavnom zato što i deca i roditelji podjednako ostaju zatečeni pred njegovim glasom kada drži porodične lekcije na način Krisa Kolambusa. Ali možda i zato što je jednostavno veoma šarmantan film.

Društvo mrtvih pesnika
Moćni refren ‘O kapetane! Moj kapetane!’ je govorio da Robin Vilijams može da pomeša dramu i komediju uz neverovatnu spretnost. Kao inspirativni, razigrani učitelj koji je neophodan svakom đaku – kao neko ko se ni manje ni više često zatiče idući uz dlaku uštogljenih nadređenih jedne elitne škole, Džon Kiting pokazuje svima da je Vilijams mnogo, mnogo više od glumca-komičara.
Kitinga ne zanima da poduči svoje impresionirane đake ničemu drugom do radosti života i osećanju romanse. I on to i čini sa svakom niti svog bića, sa svojom zadivljujuće izražajnom iskrenošću, koja nikada nije odigrana zarad našeg smeha, već samo za studente. To je bitna, suptilna odluka koja čini da verujemo da će grupa dece formirati alternativni klub kako bi uzajamno ohrabrila najsmelije ambicije u čast svog profesora.
Društvo mrtvih pesnika je slatko-gorak film koji nam pokazuje kako nas sudbina može uskratiti i nagraditi našim snovima i kako nikada nećete znati šta je od to dvoje po sredi dok ne posegnete za snom. Vilijams je posegnuo. Drugi put je dobio nominaciju za Oskara – i mesto u našim srcima.

Dormeo.rs

FILM O ARSENU DEDIĆU U BIOSKOPIMA OD 19. JUNA

Film „Moj zanat“ Mladena Matičevića, o životu i radu hrvatskog kantautora Arsena Dedića, privukao je mnogobrojnu publiku na nedavno završenom Beldocs festivalu, koja je tada ovacijama pozdravila ovog poznatog pesnika, muzičara i umetnika i kompletnu ekipu

arsen-dedicNakon spektakularne beogradske premijere u punoj dvorani Sava centra „Moj zanat“ će se od 19. juna prikazivati i u domaćim bioskopima, u distribuciji MegaCom Filma.

Već sam pomen njegovog imena podseća na veliki broj izvanrednih pesama, urezanih duboko u pamćenje, na nebrojene knjige poezije, na boema, šarmera i bonvivana koji je u našim životima odavno postao konstanta. I kako to obično biva kod velikih umetnika čija dela postaju deo kolektivne svesti, on za života zapravo počinje postojati u dva paralelna svemira. Prvi je svemir velikih, a u njemu je Arsen Krleža, ili možda Ujević popularne muzike, ravan Dylanu i Choenu, ali šarmantniji i topliji od obojice… Drugi svet je Arsen sam, običan čovek iz susedne ulice, koji pokušava dostojanstveno kormilovati vlastitim životom, životom koji je odavno nadrastao njega samog – stoji u sinopsisu ovog dokumentarca.

Dedić je u pomenutom filmu prvenstveno prikazan kao jedan od nas, običan čovek, suprug i otac, ophrvan prilično prozaičnim brigama i nadanjima. U trenutku kad Arsen sedne za klavir i počne da peva, međutim, dešava se svojevrstan preokret. Zamišljen kao intimistički portret jednog od najznačajnijih kantautora nekadašnje Jugoslavije, “Moj zanat” prati Dedićev životni put od detinjstva u rodnom Šibeniku do danas i predstavlja do sada jedino kinematografsko ostvarnje posvećeno ovom umetniku.

„Ovo nije moj rad, to je rad Mladenov i svih ovih ljudi oko mene. Ja sam u tom filmu samo foto-model. Puno vam zahvaljujem za strpljenje i interesovanje. Ako vam nešto nedostaje što nije prikazano u filmu, ja vam dolazim po kućama“, poručio je Dedić za vreme boravka u Beogradu.

MCF

DESET LEGENDARNIH, A NEPLANIRANIH SCENA IZ FILMOVA

Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem

1. Ulični psi (Reservoir Dogs)
U kultnom redateljskom prvencu Kventina Tarantina verojatno jedna od najupečatljivijih i najmučnijih scena – ona u kojoj Blonde, kojeg glumi Majkl Medson, muči policajca Marvina Naša (Kirk Baltz) uz pesmu „Stuck in the Middle with You“, a zatim mu odsece uvo, u potpunosti je improvizovana.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=QvoKT481EmU

2. Zgodna žena (Pretty Woman)
Legendarna scena u kojoj Edvard (glumi ga Ričard Gir) pokazuje Vivijen (Džulija Roberts) skupocenu ogrlicu. Gir iznenada zaklopi kutiju što je Džuliju iskreno nasmejalo. Redatelju se ta se scena toliko svidela da ju je ostavio u filmu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Wzii8IuL8lk

3. Taksista (Taxi Driver)
Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem! U filmskom scenariju je pisalo samo da De Niro priča sam sa sobom, a slavni je glumac improvizovao.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=D4d8PHDG4yE

4. Spasavanje vojnika Rajana (Saving Private Ryan)
U ovom hvaljenom filmu, Rajan (Met Dejmon) u jednom trenutku s Milerom (Tom Henks) počinje da razgovara o porodici. Priča o Rajanovoj braći koja su zapalili staju nije bila u scenariju!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8_iXD1Gcoek

5. Dobri Vil Hanting (Good Will Hunting)
Tokom jedne Hantingove psihoterapije, Šon (Robin Vilijams) mu ispriča priču o problemu sa stomakom i vetrovima svoje supruge, što do suza nasmeje Vila. Ta priča nikad nije bila planirana, a Vilijams ju je izmislio. Uspeo je da nasmeje i kamermana pa se, ako se pažljivo pogleda ta filmska scena, može videti da se kamera u jednom trenutku trese, jer se ni kamerman nije mogao suzdržati od smeha. Robin je dobio Oskara za ovu filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xvvx-0G7XHc

6. Kasablanka (Casablanca)
Po mnogima jedan od najboljih filmova svih vremena, „Kazablanaka“ iz 1942. takode je obeležila improvizacija. Rik Blejn (Hemfti Bogart) u jednoj sceni govori Ilsi (Ingrid Bergman) „Here’s looking at you, kid“. Ova rečenica nije bila u scenariju – to je bila interna šala Bogarta i Bergmanove.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Bv8MGYnP820

7. Kum (The Godfather)
Scena u kojoj se u krilu Marlona Branda ugnezdila mačka uopše nije bila planirana. Brando je našao tu mačku u blizini seta i sprijateljio se s njom ie spontano je dobila i svoju filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=XOdD3cXrgmE

8. Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega (Indiana Jones and Raiders of the Lost Ark)
Prema scenariju Indi (Harison Ford) se trebao boriti s mačevaocem na ulicama Kaira, ali budući da je Ford za vreme snimanja bio dehidriran i bolovao od dizenterije, predložio je redatelju Stivenu Spilbergu da ga samo upuca pištoljem. Spilbergu se svidela ta ideja i nastala je jedna od najupečatljivijih scena svih vremena.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=anEuw8F8cpE

9. Isijavanje (The Shining)
Ko se ne seca Džeka Niklosona koji u filmu izgovarao „Heeeere’s Johnny!“. Ova rečenica uopšte nije bila planirana. Džek ju je posudio iz „The Tonight Showa“, ali se odlično uklopila u scenu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WDpipB4yehk

10. Full Metal Jacket
Stenli Kjubrik je za ovaj film angažovao vijetnamskog veterana R. Lija Ermija kao savetnika. Ermi je snimio 15-minutni audicijski film u kojem je glumio poludelog narednika koji vređa regrute u vojsci, što mu je i osiguralo ulogu. Kako je kasnije objasnio Stenli Kjubrik, Ermi je izmislio oko 150 stranica uvreda i improvizirao 50 odsto svog dijaloga!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5IQqG0O8oQg

Blic Online

KONAČNO NAKON 35 GODINA – ČARLI, SNUPI I VUDSTOK NA VELIKOM PLATNU

Kultni američki autor Čarls Šulc (Charles M. Schulz) poklonio je svetu avanture Čarlija Brauna i njegovog najboljeg prijatelja Snupija

Carli BraunStudio “20th Century Fox” na osnovu stripa snima animirani 3D film “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou” koji u bioskope stiže sledeće godine.

Poslednji put Čarli Braun i družina na velikom platnu pojavili su se 1980. godine u filmu “Bon Voyage, Charlie Brown (And Don’t come Back!)” čiji je producent bio sin Čarlsa Šulca, Greg Šulc. Teško je poverovati da je prošlo više od trideset godina od njihovog pojavljivanja na velikom ekranu. Ali, to se sve menja sledeće godine!

Čarli Braun družina je živela uglavnom kroz strip čije je originalno ime “Peanuts” i koji u američkim novinama izlazi od 1950. godine. “Klinje” su jedan od najuticajnijih i najpopularnijih stripova u istoriji, ne samo u Americi, već širom sveta.

Stripovi sa Čarli Braunom i Snupijem do sada su prevedeni na 21 jezik i publikovani u 75 zemalja sa 355 miliona čitalaca! Kroz sve inkarnacije, međutim, Čarli Braun, Snupi, Vudstok i njihovi prijatelji su uvek bili prikazani u 2D – u. U novom filmu “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou“ njihov svet ulazi u 3D.

Studio „Twentieth Century Fox“ u saradnji sa studijom „Blue Sky“, zaslužnim i za blokbaster serijale „Ledeno doba“ i „Rio“, najavljuje premijeru filma u novembru 2015. godine. Režiju filma potpisuje Stiv Martino (Steve Martino).

MCF