FILM O ARSENU DEDIĆU U BIOSKOPIMA OD 19. JUNA

Film „Moj zanat“ Mladena Matičevića, o životu i radu hrvatskog kantautora Arsena Dedića, privukao je mnogobrojnu publiku na nedavno završenom Beldocs festivalu, koja je tada ovacijama pozdravila ovog poznatog pesnika, muzičara i umetnika i kompletnu ekipu

arsen-dedicNakon spektakularne beogradske premijere u punoj dvorani Sava centra „Moj zanat“ će se od 19. juna prikazivati i u domaćim bioskopima, u distribuciji MegaCom Filma.

Već sam pomen njegovog imena podseća na veliki broj izvanrednih pesama, urezanih duboko u pamćenje, na nebrojene knjige poezije, na boema, šarmera i bonvivana koji je u našim životima odavno postao konstanta. I kako to obično biva kod velikih umetnika čija dela postaju deo kolektivne svesti, on za života zapravo počinje postojati u dva paralelna svemira. Prvi je svemir velikih, a u njemu je Arsen Krleža, ili možda Ujević popularne muzike, ravan Dylanu i Choenu, ali šarmantniji i topliji od obojice… Drugi svet je Arsen sam, običan čovek iz susedne ulice, koji pokušava dostojanstveno kormilovati vlastitim životom, životom koji je odavno nadrastao njega samog – stoji u sinopsisu ovog dokumentarca.

Dedić je u pomenutom filmu prvenstveno prikazan kao jedan od nas, običan čovek, suprug i otac, ophrvan prilično prozaičnim brigama i nadanjima. U trenutku kad Arsen sedne za klavir i počne da peva, međutim, dešava se svojevrstan preokret. Zamišljen kao intimistički portret jednog od najznačajnijih kantautora nekadašnje Jugoslavije, “Moj zanat” prati Dedićev životni put od detinjstva u rodnom Šibeniku do danas i predstavlja do sada jedino kinematografsko ostvarnje posvećeno ovom umetniku.

„Ovo nije moj rad, to je rad Mladenov i svih ovih ljudi oko mene. Ja sam u tom filmu samo foto-model. Puno vam zahvaljujem za strpljenje i interesovanje. Ako vam nešto nedostaje što nije prikazano u filmu, ja vam dolazim po kućama“, poručio je Dedić za vreme boravka u Beogradu.

MCF

DESET LEGENDARNIH, A NEPLANIRANIH SCENA IZ FILMOVA

Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem

1. Ulični psi (Reservoir Dogs)
U kultnom redateljskom prvencu Kventina Tarantina verojatno jedna od najupečatljivijih i najmučnijih scena – ona u kojoj Blonde, kojeg glumi Majkl Medson, muči policajca Marvina Naša (Kirk Baltz) uz pesmu „Stuck in the Middle with You“, a zatim mu odsece uvo, u potpunosti je improvizovana.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=QvoKT481EmU

2. Zgodna žena (Pretty Woman)
Legendarna scena u kojoj Edvard (glumi ga Ričard Gir) pokazuje Vivijen (Džulija Roberts) skupocenu ogrlicu. Gir iznenada zaklopi kutiju što je Džuliju iskreno nasmejalo. Redatelju se ta se scena toliko svidela da ju je ostavio u filmu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Wzii8IuL8lk

3. Taksista (Taxi Driver)
Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem! U filmskom scenariju je pisalo samo da De Niro priča sam sa sobom, a slavni je glumac improvizovao.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=D4d8PHDG4yE

4. Spasavanje vojnika Rajana (Saving Private Ryan)
U ovom hvaljenom filmu, Rajan (Met Dejmon) u jednom trenutku s Milerom (Tom Henks) počinje da razgovara o porodici. Priča o Rajanovoj braći koja su zapalili staju nije bila u scenariju!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8_iXD1Gcoek

5. Dobri Vil Hanting (Good Will Hunting)
Tokom jedne Hantingove psihoterapije, Šon (Robin Vilijams) mu ispriča priču o problemu sa stomakom i vetrovima svoje supruge, što do suza nasmeje Vila. Ta priča nikad nije bila planirana, a Vilijams ju je izmislio. Uspeo je da nasmeje i kamermana pa se, ako se pažljivo pogleda ta filmska scena, može videti da se kamera u jednom trenutku trese, jer se ni kamerman nije mogao suzdržati od smeha. Robin je dobio Oskara za ovu filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xvvx-0G7XHc

6. Kasablanka (Casablanca)
Po mnogima jedan od najboljih filmova svih vremena, „Kazablanaka“ iz 1942. takode je obeležila improvizacija. Rik Blejn (Hemfti Bogart) u jednoj sceni govori Ilsi (Ingrid Bergman) „Here’s looking at you, kid“. Ova rečenica nije bila u scenariju – to je bila interna šala Bogarta i Bergmanove.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Bv8MGYnP820

7. Kum (The Godfather)
Scena u kojoj se u krilu Marlona Branda ugnezdila mačka uopše nije bila planirana. Brando je našao tu mačku u blizini seta i sprijateljio se s njom ie spontano je dobila i svoju filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=XOdD3cXrgmE

8. Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega (Indiana Jones and Raiders of the Lost Ark)
Prema scenariju Indi (Harison Ford) se trebao boriti s mačevaocem na ulicama Kaira, ali budući da je Ford za vreme snimanja bio dehidriran i bolovao od dizenterije, predložio je redatelju Stivenu Spilbergu da ga samo upuca pištoljem. Spilbergu se svidela ta ideja i nastala je jedna od najupečatljivijih scena svih vremena.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=anEuw8F8cpE

9. Isijavanje (The Shining)
Ko se ne seca Džeka Niklosona koji u filmu izgovarao „Heeeere’s Johnny!“. Ova rečenica uopšte nije bila planirana. Džek ju je posudio iz „The Tonight Showa“, ali se odlično uklopila u scenu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WDpipB4yehk

10. Full Metal Jacket
Stenli Kjubrik je za ovaj film angažovao vijetnamskog veterana R. Lija Ermija kao savetnika. Ermi je snimio 15-minutni audicijski film u kojem je glumio poludelog narednika koji vređa regrute u vojsci, što mu je i osiguralo ulogu. Kako je kasnije objasnio Stenli Kjubrik, Ermi je izmislio oko 150 stranica uvreda i improvizirao 50 odsto svog dijaloga!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5IQqG0O8oQg

Blic Online

KONAČNO NAKON 35 GODINA – ČARLI, SNUPI I VUDSTOK NA VELIKOM PLATNU

Kultni američki autor Čarls Šulc (Charles M. Schulz) poklonio je svetu avanture Čarlija Brauna i njegovog najboljeg prijatelja Snupija

Carli BraunStudio “20th Century Fox” na osnovu stripa snima animirani 3D film “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou” koji u bioskope stiže sledeće godine.

Poslednji put Čarli Braun i družina na velikom platnu pojavili su se 1980. godine u filmu “Bon Voyage, Charlie Brown (And Don’t come Back!)” čiji je producent bio sin Čarlsa Šulca, Greg Šulc. Teško je poverovati da je prošlo više od trideset godina od njihovog pojavljivanja na velikom ekranu. Ali, to se sve menja sledeće godine!

Čarli Braun družina je živela uglavnom kroz strip čije je originalno ime “Peanuts” i koji u američkim novinama izlazi od 1950. godine. “Klinje” su jedan od najuticajnijih i najpopularnijih stripova u istoriji, ne samo u Americi, već širom sveta.

Stripovi sa Čarli Braunom i Snupijem do sada su prevedeni na 21 jezik i publikovani u 75 zemalja sa 355 miliona čitalaca! Kroz sve inkarnacije, međutim, Čarli Braun, Snupi, Vudstok i njihovi prijatelji su uvek bili prikazani u 2D – u. U novom filmu “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou“ njihov svet ulazi u 3D.

Studio „Twentieth Century Fox“ u saradnji sa studijom „Blue Sky“, zaslužnim i za blokbaster serijale „Ledeno doba“ i „Rio“, najavljuje premijeru filma u novembru 2015. godine. Režiju filma potpisuje Stiv Martino (Steve Martino).

MCF

NOVI FILM SRĐANA DRAGOJEVIĆA „ATOMSKI ZDESNA“

Film reditelja i scenariste Srđana Dragojevića „Atomski zdesna“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 9. aprila u Sava centru, a uporedo sa domaćom distribucijom, film će se prikazivati u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, BIH

Atomski zdesnaAtomski zdesna“ prati grupu prodavaca „tajm šering“ apartmana ljudima iz bivše Jugoslavije. Najuspešniji agent Mladen (Srđan Todorović) je u tajnoj vezi sa Sonjom (Tanja Ribič) koja je udata za glavnog menadžera Metoda (Brane Sturbej). Saznavši za ženinu prevaru, on Mladenu dodeljuje najtežeg klijenta Omera (Branko Đurić), ratnog veterana iz Bosne i njegovu suprugu Maju (Nataša Janjić). Situacija se dodatno komplikuje kada u posetu dođe glavni menadžer iz „centrale“, Ditrih Fajzer (Uroš Đurić) koji je nezadovoljan rezultatima prodaje i saznavši da će ostati bez posla, tim prodavaca se baca na svoje „žrtve“ sa žarom očajnika.

„Atomski zdesna“ je tragikomedija koja govori o razornim posledicama „domaćeg“ divljeg kapitalizma na živote običnih ljudi.

“Ovo je film koji će vas nasmejati ako vam je posle dve decenije ostalo želje za smehom, ali i rastužiti, ako vam je ostalo volje da razmišljate o sopstvenim životima”, kaže reditelj i scenarista filma, Srđan Dragojević.

Uloge tumače glumci iz svih krajeva bivše Jugoslavije – Srđan Todorović, Branko Đurić, Tanja Ribič, Nataša Janjić, Uroš Đurić, Bojan Navojec, Mima Karadžić, Ana Kostovska, Miloš Samolov, Hristina Popović, Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Goran Navojec, Isidora Simijonovič, Mladen Nelević, Dubravka Vukotić, Brane Sturbej, Božidar Zuber.

“Atomski zdesna” je crnogorsko-srpski film snimljen u produckiji Deliruma, a koproducenti su SBB, Ministarstvo kulture Crne Gore, Televizija Crne Gore, Artikulacija (Podgorica), Radio-televizija Srbije, Filmski centar Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.

trejler filma

Blic Online

NAGRADA TAKMIČARSKE SELEKCIJE FESTA ZA FILM „VAŠA SAM“

Najbolji film u takmičarskom programu 42. Festa „Evropa van Evrope“ bio je norveški film „Vaša sam“ rediteljke Iram Hak, jednoglasno je odlučio žiri čiji je predsednik bio generalni sekretar Fiprescija, nemački filmski kritičar Klaus Eder

Vasa samOn će u nedelju uveče uručiti mladoj autorki pakistanskog porekla diplomu i novčani iznos nagrade (2.000 evra) na zvaničnom zatvaranju festivala u „Sava centru“.

Njen film je dobio priznanje „za duboki uvid u pakistansku porodicu koja je emigrirala u Norvešku, za senzibilnost i iskrenost u prikazivanju usamljene žene u izuzetnoj interpretaciji glavne glumice i za veoma svežu režiju“, obrazložio je žiri čiji su članovi bili srpski reditelj Goran Marković i hrvatski kritičar i autor Tomislav Kurelec.

Eder je izjavio da su pored šest filmova iz takmičarske selekcije (iz Rusije, Azerbejdžana, Gruzije, Norveške, Izraela i Makedonije), na Festu videli puno interesantnih ostvarenja i u drugim programima.

On je izrazio želju da srpski distributeri omoguće da ih vidi i šira publika.

„Drago mi je da u ovom žiriju nismo pričali o politici, o tome da li je neki film iz zemlje koja jeste ili nije u Evropskoj uniji, već jedino o njegovom kvalitetu. Zahvalan sam kolegama na zanimljivoj, detaljnoj i mirnoj diskusiji“, rekao je Eder na Festovoj konferenciji za novinare.

Interesantno je da su se kod sve trojice na vrhu liste našli film „Vaša sam“ i gruzijski „U cvatu“ Nane Ekvtimišvili.

„Oba su debitantski, oba su režirale žene i oba imaju svež autorski pristup, a o dobitnici nagrade odlučili su detalji“, rekao je Eder.

Marković je izneo utisak da su se vremena u svetskoj kinematografiji prmenila i da kvalitetom dominiraju žene – i kao autori i kao teme filmova, što u doba kada je on počinjao, pre 40-ak godina, ni izbliza nije bilo tako.

„Kroz ova dva filma i sudbine njihovih junakinja shvatio sam dosta i o društvima u kojima one žive. Ovi filmovi su zato doprinos ne samo umetnosti pokretnih slika, već i u kulturološkom i sociološkom smislu“, ocenio je Marković.

Kurelec je takođe rekao da je veoma zadovoljan što je video odlične filmove o ženama koje su kreirale žene, uz uverljive glumačke interpretacije.

Iram Hak je izjavila da joj ova nagrada puno znači, dodavši da je srećna i vrlo iznenađena.

„Došla sam samo da uživam u festivalu i u Beogradu. Ovo je sada još jedan veliki plus celom doživljaju“, rekla je ona.

Kada je na jučerašnjoj konferenciji predstavljala svoj film priznala je da je delom autobiografski.

„To je svedočanstvo o životu druge generacije imigranata“, rekla je autorka filma o mladoj samohranoj majci iz Pakistana koja pokušava da se ostvari u Norveškoj kao glumica i majka, ali i da pronađe ljubav, dok balansira između dve kulture.

„Problem je u adaptaciji. S jedne strane želimo da zadovoljimo roditelje, da poštujemo njihove norme i običaje, ali sa druge strane, prirodno je da svako mlado biće želi da bude ravnopravno sa vršnjacima, da se uklopi u društvo u kojem živi“, izjavila je Hak.

Žiri srpske sekcije Fiprescija (predsednik Milan Vlajčić i članovi Dejan Dabić i Vladimir Džudović) većinom glasova dodelio je nagradu „Dinko Tucaković“ kubanskom filmu „Melasa“ debitanta Karlosa Lećuge.

„Usredsredili smo pažnju na produkcijski male, autorske filmove. “Melasa“ je nagrađena za izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama, za duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito“, rekao je Vlajčić.

Međunarodni Radio Srbija