KONAČNO NAKON 35 GODINA – ČARLI, SNUPI I VUDSTOK NA VELIKOM PLATNU

Kultni američki autor Čarls Šulc (Charles M. Schulz) poklonio je svetu avanture Čarlija Brauna i njegovog najboljeg prijatelja Snupija

Carli BraunStudio “20th Century Fox” na osnovu stripa snima animirani 3D film “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou” koji u bioskope stiže sledeće godine.

Poslednji put Čarli Braun i družina na velikom platnu pojavili su se 1980. godine u filmu “Bon Voyage, Charlie Brown (And Don’t come Back!)” čiji je producent bio sin Čarlsa Šulca, Greg Šulc. Teško je poverovati da je prošlo više od trideset godina od njihovog pojavljivanja na velikom ekranu. Ali, to se sve menja sledeće godine!

Čarli Braun družina je živela uglavnom kroz strip čije je originalno ime “Peanuts” i koji u američkim novinama izlazi od 1950. godine. “Klinje” su jedan od najuticajnijih i najpopularnijih stripova u istoriji, ne samo u Americi, već širom sveta.

Stripovi sa Čarli Braunom i Snupijem do sada su prevedeni na 21 jezik i publikovani u 75 zemalja sa 355 miliona čitalaca! Kroz sve inkarnacije, međutim, Čarli Braun, Snupi, Vudstok i njihovi prijatelji su uvek bili prikazani u 2D – u. U novom filmu “Klinje: Čarli Braun i Snupi šou“ njihov svet ulazi u 3D.

Studio „Twentieth Century Fox“ u saradnji sa studijom „Blue Sky“, zaslužnim i za blokbaster serijale „Ledeno doba“ i „Rio“, najavljuje premijeru filma u novembru 2015. godine. Režiju filma potpisuje Stiv Martino (Steve Martino).

MCF

NOVI FILM SRĐANA DRAGOJEVIĆA “ATOMSKI ZDESNA”

Film reditelja i scenariste Srđana Dragojevića „Atomski zdesna“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 9. aprila u Sava centru, a uporedo sa domaćom distribucijom, film će se prikazivati u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, BIH

Atomski zdesnaAtomski zdesna“ prati grupu prodavaca „tajm šering“ apartmana ljudima iz bivše Jugoslavije. Najuspešniji agent Mladen (Srđan Todorović) je u tajnoj vezi sa Sonjom (Tanja Ribič) koja je udata za glavnog menadžera Metoda (Brane Sturbej). Saznavši za ženinu prevaru, on Mladenu dodeljuje najtežeg klijenta Omera (Branko Đurić), ratnog veterana iz Bosne i njegovu suprugu Maju (Nataša Janjić). Situacija se dodatno komplikuje kada u posetu dođe glavni menadžer iz „centrale“, Ditrih Fajzer (Uroš Đurić) koji je nezadovoljan rezultatima prodaje i saznavši da će ostati bez posla, tim prodavaca se baca na svoje „žrtve“ sa žarom očajnika.

„Atomski zdesna“ je tragikomedija koja govori o razornim posledicama „domaćeg“ divljeg kapitalizma na živote običnih ljudi.

“Ovo je film koji će vas nasmejati ako vam je posle dve decenije ostalo želje za smehom, ali i rastužiti, ako vam je ostalo volje da razmišljate o sopstvenim životima”, kaže reditelj i scenarista filma, Srđan Dragojević.

Uloge tumače glumci iz svih krajeva bivše Jugoslavije – Srđan Todorović, Branko Đurić, Tanja Ribič, Nataša Janjić, Uroš Đurić, Bojan Navojec, Mima Karadžić, Ana Kostovska, Miloš Samolov, Hristina Popović, Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Goran Navojec, Isidora Simijonovič, Mladen Nelević, Dubravka Vukotić, Brane Sturbej, Božidar Zuber.

“Atomski zdesna” je crnogorsko-srpski film snimljen u produckiji Deliruma, a koproducenti su SBB, Ministarstvo kulture Crne Gore, Televizija Crne Gore, Artikulacija (Podgorica), Radio-televizija Srbije, Filmski centar Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine.

trejler filma

Blic Online

NAGRADA TAKMIČARSKE SELEKCIJE FESTA ZA FILM “VAŠA SAM”

Najbolji film u takmičarskom programu 42. Festa “Evropa van Evrope” bio je norveški film “Vaša sam” rediteljke Iram Hak, jednoglasno je odlučio žiri čiji je predsednik bio generalni sekretar Fiprescija, nemački filmski kritičar Klaus Eder

Vasa samOn će u nedelju uveče uručiti mladoj autorki pakistanskog porekla diplomu i novčani iznos nagrade (2.000 evra) na zvaničnom zatvaranju festivala u “Sava centru”.

Njen film je dobio priznanje “za duboki uvid u pakistansku porodicu koja je emigrirala u Norvešku, za senzibilnost i iskrenost u prikazivanju usamljene žene u izuzetnoj interpretaciji glavne glumice i za veoma svežu režiju”, obrazložio je žiri čiji su članovi bili srpski reditelj Goran Marković i hrvatski kritičar i autor Tomislav Kurelec.

Eder je izjavio da su pored šest filmova iz takmičarske selekcije (iz Rusije, Azerbejdžana, Gruzije, Norveške, Izraela i Makedonije), na Festu videli puno interesantnih ostvarenja i u drugim programima.

On je izrazio želju da srpski distributeri omoguće da ih vidi i šira publika.

“Drago mi je da u ovom žiriju nismo pričali o politici, o tome da li je neki film iz zemlje koja jeste ili nije u Evropskoj uniji, već jedino o njegovom kvalitetu. Zahvalan sam kolegama na zanimljivoj, detaljnoj i mirnoj diskusiji”, rekao je Eder na Festovoj konferenciji za novinare.

Interesantno je da su se kod sve trojice na vrhu liste našli film “Vaša sam” i gruzijski “U cvatu” Nane Ekvtimišvili.

“Oba su debitantski, oba su režirale žene i oba imaju svež autorski pristup, a o dobitnici nagrade odlučili su detalji”, rekao je Eder.

Marković je izneo utisak da su se vremena u svetskoj kinematografiji prmenila i da kvalitetom dominiraju žene – i kao autori i kao teme filmova, što u doba kada je on počinjao, pre 40-ak godina, ni izbliza nije bilo tako.

“Kroz ova dva filma i sudbine njihovih junakinja shvatio sam dosta i o društvima u kojima one žive. Ovi filmovi su zato doprinos ne samo umetnosti pokretnih slika, već i u kulturološkom i sociološkom smislu”, ocenio je Marković.

Kurelec je takođe rekao da je veoma zadovoljan što je video odlične filmove o ženama koje su kreirale žene, uz uverljive glumačke interpretacije.

Iram Hak je izjavila da joj ova nagrada puno znači, dodavši da je srećna i vrlo iznenađena.

“Došla sam samo da uživam u festivalu i u Beogradu. Ovo je sada još jedan veliki plus celom doživljaju”, rekla je ona.

Kada je na jučerašnjoj konferenciji predstavljala svoj film priznala je da je delom autobiografski.

“To je svedočanstvo o životu druge generacije imigranata”, rekla je autorka filma o mladoj samohranoj majci iz Pakistana koja pokušava da se ostvari u Norveškoj kao glumica i majka, ali i da pronađe ljubav, dok balansira između dve kulture.

“Problem je u adaptaciji. S jedne strane želimo da zadovoljimo roditelje, da poštujemo njihove norme i običaje, ali sa druge strane, prirodno je da svako mlado biće želi da bude ravnopravno sa vršnjacima, da se uklopi u društvo u kojem živi”, izjavila je Hak.

Žiri srpske sekcije Fiprescija (predsednik Milan Vlajčić i članovi Dejan Dabić i Vladimir Džudović) većinom glasova dodelio je nagradu “Dinko Tucaković” kubanskom filmu “Melasa” debitanta Karlosa Lećuge.

“Usredsredili smo pažnju na produkcijski male, autorske filmove. ”Melasa” je nagrađena za izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama, za duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito”, rekao je Vlajčić.

Međunarodni Radio Srbija

SPISAK DOBITNIKA OSKARA

Nagrade američke Akademije za film i nauku dodeljene su noćas 86. put u Dolbi teatru u Holivudu

Oskar

Lista pobednika:

Najbolji film – “12 godina ropstva”

Najbolja muška uloga – Metju Mekonahi za “Poslovni klub Dalas”

Najbolja ženska uloga – Kejt Blančet za “Nesrećnu Džasmin”

Najbolja režija - Alfonso Kuaron za “Gravitaciju”

Najbolja sporedna muška uloga – Džared Leto za “Poslovni klub Dalas”

Najbolja sporedna ženska uloga - Lupita Njong”o za “12 godina ropstva”

Najbolji adaptirani scenario- Džon Ripli “12 godina ropstva”

Najbolji originalni scenario – Spajk Džounz “Ona”

Najbolji strani film – “Velika lepota” Paolo Sorentino

Najbolji animirani film – “Zaleđeno kraljevstvo”

Najbolji dugometražni dokumentarni film – “20 Feet from Stardom”, Morgan Nevil, Džil Frizen i Ketrin Rodžers

Najbolji kratkometražni dokumentara – “The Lady in Number 6: Music Saved My Life”, Malkom Klark i Nikolas Rid

Najbolja originalna pesma - “Let it Go” iz filma “Zaleđeno kraljevstvo”, Kristen Anderson Lopet, Robert Lopez

Najbolja muzika - “Gravitacija” Stiven Prajs

Najbolji kostim – “Veliki Getsbi” Ketrin Martin

Scenografija - “Veliki Getsbi” Ketrin Martin i Beverli Dan

Kamera – “Gravitacija” Emanuel Lubecki

Montaža – “Gravitacija” Alfonso Kuaron, Mark Senger

Miks zvuka – “Gravitacija” Skip Livsej, Niv Adiri, Kris Manro, Kristofer Benstid

Montaža zvuka – “Gravitacija” Glen Frimentl

Šminka – “Poslovni klub Dalas” Adruita Li, Robin Metjuz

Vizuelni efekti – “Gravitacija” Tim Veber, Nik Korbuld, Kris Lorend i Dejvid Širk.

Press Online

KO ĆE DOBITI OSKARA?

Sve plesne numere su uvežbane, crveni tepih postavljen i pokriven plastikom zbog kiše a prezenteri su naučili tekst i sada ostaje samo da se vidi ko će sutra osvojiti toliko željenu zlatnu statuu Oskara Američke akademije za film

Kladioničari, koji često i omanu u predviđanjima, podeljeni su između “12 godina ropstva”, “Gravitacije” i “Američke prevare” za najbolji film.

GravitacijaAmericka prevara12 godina ropstva

Iako je “Gravitacija” predivno snimljena a glumački ansambl čini “Američku prevaru” sjajnom, najviše šansi ipak ima epska priča o slobodnom crncu prodatom u ropstvo – “12 godina ropstva” koju će beoradska publika moći da vidi na ovogodišnjem FEST-u.

Razlozi su, osim očiglednog umetničkog dometa, i politički korektni – drama o rasizmu u Americi koju je snimio crni britanski režiser ne može da bude tek tako sklonjena u stranu u korist svemirske drame (Gravitacija) ili drame-komedije (Američka prevara).

U konkurenciji za najbolji film nominovani su još: “Kapetan Filips”, “Poslovni klub Dalas”, “Ona”, “Nebraska”, “Filomena”, “Vuk sa Vol strita”.

Kada je reč o režiserima, najviše šansi ima Alfonso Kuaron za “Gravitaciju”. U tome mu pomaže i činjenica da Kuaron nije izgubio nijednu važnu nagradu za režiju od početka “sezone nagrada” u Holivudu.

Za režiju nominovani su još i Dejvid O.Rasel (Američka prevara), Aleksandar Pejn (Nebraska), Stiv Mekvin (12 godina ropstva) i Martin Skorseze (Vuk sa Vol Strita)

Kada je reč o najboljoj ženskoj ulozi, ime Kejt Blančet za “Nesreću Džesmin” na svačijim je usnama i šanse da joj konce pomrse Sandra Bulok (Gravitacija) ili Meril Strip (Avgust u okrugu Osejdž) su gotovo nepostojeće. Uz njih u konkurenciji su još i Ejmi Adams (Američka prevara) i Džudi Denč (Filomena).

U muškoj konkurenciji situacija je nešto komplikovanija. Iako većina veruje da će Oskara dobiti Metju Mekonahi za ulogu AIDS aktiviste u “Poslovnom klubu Dalas” budući da Akademija voli fizičke transformacije glumaca (Šarliz Teron za Čudovište, Nikol Kidman za Sate…) a Mekonahi je za ovu ulogu izuzetno oslabio, sve više kritičara ukazuje na besprekorno, žovijalno izvođenje Leonarda Di Kaprija u filmu “Vuk sa Vol Strita”. Njegove šanse da osvoji Oskara za film prepun psovki i kritike korumpirane Amerike ipak su male, iako su iznenađenja moguća pošto su nominovani još i Kristijan Bejl (Američka prevara), Brus Dern (Nebraska) i Čivetel Edžiofor (12 godina ropstva).

Kada je reč o sporedim ulogama. U muškoj konkurenciji sve šanse su na strani Džareda Leta za ulogu transrodnog lika u “Poslovnom klubu Dalas” – opet zbog transformacije – iako je, smatraju kritičari, Majkl Fasbender u “12 godina ropstva” za koplje bolji od svih u konkurenciji izuzev možda Barkada Abdija u filmu “Kapetan Filips”.

Uz njih, u konkurenciji su još i Bredli Kuper za “Američku prevaru” i Džona Hil za “Vuk sa Vol strita”.

U kategoriji najbolja sporedna ženska uloga treba imati na umu da su u dugogodišnjoj istoriji dodele Oskara, samo dve glumice dobile dve godine za redom Oskara – Luis Rejner i Ketrin Hepbern. Ako Dženifer Lorens (Američka prevara) pobedi i sutra ona će biti treća a sa Baftom i Zlatnim globusom pod pojasom ima velike šanse za to.

Jedina koja bi mogla da joj poremeti planove je Lupita Njongo čija se uloga robinje Petsi, kaže kritičar “Telegrafa” urezuje u dušu gledaoca.

Uz njih dve, za Oskara se takmiče i Seli Hokins (Nesrecna Džesmin), Džulija Roberts (Avgust u okrugu Osejdž) i Džun Skvib za “Nebrasku.

Da li su i u kojoj meri predviđanja kritičara, kladioničara i ljubitelja filma tačna saznaćemo sutra uveče kada će Oskari biti dodeljeni dobitnicima 86. put. (Tanjug)

Oskar – najcenjenija statua Holivuda

OskarVisok je svega 34 centimetra i težak 3,85 kilograma, ali Oskar u svoj svojoj ćelavoj, pozlaćenoj slavi, predstavlja sveti gral Holivdua.

Čuvena statua stvorena je 1929. dve godine posle američke Akademije za film i nauku po nalogu šefa studija MGM Luija Mejer.

Ideja je potekla od umetničkog direktora MGM-a Sedrika Gibonsa a umetnik iz Los Anđelesa Džordž Stenli je napravio prvu statuu viteza koji stoji na rolni filma i drži krstaški mač.

Iako će se sutra Oskari dodeljivati u 247 kategorije, Akademija uvek ima “višak” Oskara u slučaju da dobitnika bude više – naročito producenata koji dobijaju Oskara za najbolji film.

Na postolje je ugraviran serijski broj svake statue kao i pločica sa imenom vlasnika i Oskari, piše AFP, ne mogu da se prodaju, poklanjaju ili prebacuju bilo kome ako prethodo nisu ponuđeni Akademiji.

Akademija ima pravo da ih kupi za 10 dolara i 2008. je pobedila u pravnoj bici sa naslednicima Meri Pikford koji su želeli da prodaju njenog Oskara.

Godine 1993. Oskar koji je 1945. dobila Džoan Kroford za “Mildred Pirs” prodat je na aukciji za 68.500 dolara, a u decembru 2011. statua Orsona Velsa za kultni “Građanin Kejn” otišla je za 861.000 dolara.

U početku, male figure bile su pravljene od pozlaćene bronze, ali je taj postupak odbačen nekoliko godina kaznije u koristi takozvanog britanija metala koji se potom prevlači bronzom pa niklovanim srebrom i konačno 24-karatnim zlatom.

Zbog nestašice metala u Drugom svetsko ratu, tri godine su dodeljivani Oskari od gipsa koji je bio premazan zlatnom bojom, a posle rata dobitnicima su statue zamenjene pozlaćenim.

Statue od 1982. pravi čikaška kompanija R.S. Ovens i koštaju oko 18.000 dolara svaki.

Očigledno pitanje: ko je kumovao Oskaru?

Oskari se zapravo zovu Akademijine nagrade za zaslugu, ali legenda kaže da je bibliotekarka Akademije (a kasnije i izvršni direktor) Margaret Herik primetila da statue liče na njenog ujka Oskara.

Akademija taj nadimak nije zvanično usvojila do 1939. ali su se nagrade tako nazivale još od 1934. kada je holivudski novinar Sidni Skolski upotrebio termin za prvu pobedu Ketrin Hepbern u kategoriji najbolje ženske uloge. (Tanjug)

Nezaboravni momenti sa dodele Oskara

Oskar2Od dobitnika koji nekontrolisano grcaju do šokantnih političkih ispada, bizarnih upada i neočekivanih izbora, Oskari imaju sve, a sutrašnja dodela nagrada Američke akademije za film mogla bi da pruži “svežu” dramu.

Organizatori najveće večeri u Holivudu posiveli su od nervoze dok se pripremaju za još neočekivanih trenutaka koji bi mogli da razljute TV publiku ili poremete ovu brižljivo isplaniranu ceremoniju.

Kako se televizijska publika dodele Oskara meri u stotinama miliona gledalaca, iskušenje da se ovaj događaj iskoristi kao platforma za političke govorancije se pokazalo prevelikim za pojedine pobednike.

Uzvici negodovanja prolomili su se Kodak teatrom 2003. kada je režiser Majkl Mur otrovno napao tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša zbog rata u Iraku.

Mur je, međutim, samo sledio tradiciju pretvaranja Oskara u podijum za obračun sa političarima. Možda najpoznatiji primer toga je bio 1973. kada je žena koja se predstavila kao Sačin Malo Pero izašla pred zbunjenu publiku da primi Oskara koji je Marlon Brando dobio za “Kuma”. Malo Pero je iskoristila priliku da protestuje zbog tretmana Indijanaca u filmskoj industriji.

Četiri godine kasnije Vanesa Redgrejv šokirala je prisutne kada se zahvalila Akademiji što je dobila Oskara za “Džuliju” i pored “pretnji male grupe cionističkih dripaca”. 

Prezenter Pedi Čajevski kritikovao ju je tada, uz buran aplauz, rekavši: “Smučilo mi se što ljudi koriste Oskare za promovisanje svoje propagande. Želeo bih da podsetim gospođicu Redgrejv da njen Oskar ne predstavlja nikakvu prekretnicu u istoriji te da zbog toga ne zahteva nikakvu proklamaciju. Jednostavno ‘hvala vam’ bi bilo sasvim dovoljno”.

Ponekad je sam izbor pobednika izazvao kontroverze.

Odluka da se režiseru Eliji Kazanu dodeli Oskar za životni doprinos 1999. podelila je publiku i na desetine zvezda odbile su da ustanu i aplaudiraju u znak protesta zbog odluke Kazana da sarađuje sa vlastima tokom ozloglašenog lova na veštice u Holivudu 1950ih.

Oskari su, politiku na stranu, bili prepuni nezaboravnih momenata.

Kada je 1974. Dejvid Niven bio voditelj ceremonije, nagi muškarac uleteo je na scenu zbog čega je glumac hladnokrvno prokomentarisao: “Jedini smeh koji će ovaj čovek ikada izazvati je to što se skinuo i pokazao svoje nedostatke”.

Relativno skoro italijanski režiser Roberto Beninji skakao je po svom sedištu kada je dobio Oskara za strani film “Život je lep” 1999. dok je iste godine Gvinet Paltrou bukvalno ridala kroz svoju zahvalnicu.

Glumac Ejdrijen Brodi je 2003. šokirao publiku i koleginicu Hali Beri strasno je poljubivši pre nego što joj je uručio Oskara za najbolju žensku ulogu.

Melisa Leo je 2011. zaboravila da se ceo događaj emituje na nacionalnoj televiziji. Kada je primala Oskara za sporednu ulogu za film “The Figter” ona je, aludirajući na pobedu Kejt Vinslet, rekla: “Kada sam gledala Kejt pre dve godine, sve je izledalo tako … lako”. Leo je momentalno pokrila usta rukama a televizija ABC je “bipnula” na vreme zahvaljujući nešto odloženijem prenosu.

Naredne godine Saša Baron Koen pojavio se potpuno u skladu sa svojim likom u filmu “Diktator” držeći zlatu urnu u kojoj je, navodno, bio pepeo pokojnog severnokoreskog lidera Kim Džon Ila koji je potom “slučajno” prosuo ispred očigledno iznerviranog voditelja Rajana Sikresta.

A ove godine? Ko zna. Moraćemo da sačekamo nedelju veče…

Međunarodni Radio Srbija