ZLATNI MEDVED ZA ZABRANJENE PRIČE IZ TAKSIJA

Film „Taksi“ iranskog reditelja Džafara Panahija dobio je 14. februara nagradu Zlatni medved kao najbolje ostvarenje na 65. Berlinskom filmskom festivalu.

Foto Beta/AP

Foto Beta/AP

„Taksi“ je, inače, treći film iranskog disidenta Džafara Panahija koji je snimio od kada je dobio zvaničnu zabranu da snima filmove 2010.. Zahvaljujući prokrijumčarenoj kopiji filma, ostvarenje je premijerno prikazano u glavnom gradu Nemačke. Premijeri su prisustvovale Panahijeva supruga i rođaka Hana, koja je u ime reditelja primila nagradu.

Osvajanje Zlatnog medveda ne predstavlja samo “filmsku pobedu” za Panahija, već i trijumf slobode govora, s obzirom na to da je Panahiju u Iranu zabranjeno da snima filmove. Reditelj je ovaj, kao i svoja prethodna dva filma, snimio u tajnosti.

„Ograničenja često primoravaju umetnika da još bolje radi ali te granice umeju ponekad da budu toliko represivne da unište projekat ili dušu umetnika. Umesto da dozvoli takvo uništavanje Panahi je napisao ljubavno pismo kinematografiji“, rekao je predsednik žirija, američki reditelj Daren Aronofski.

“Taksi”, koji je kritika jednoglasno pohvalila, njegov je poslednji portret savremenog Teherana i Irana koji bez šminke odslikava portret društva i problema koji se godinama ne rešavaju. Film je sniman u automobilu kojim upravlja Panahi sa pozicije taksiste, dok mu se slučajni putnici ispovedaju kako to obično biva u jednom taksiju.

Panahi je jedan od miljenika publike i kritike na Berlinalu, pa je tako 2013. godine osvojio Srebrnog medveda za scenario filma “Closed Curtain”, dok je 2006. godine njegov film “Offside” takođe nagrađen Srebrnim medvedom.

Nagradu za najboljeg reditelja ove godine podelili su Radu Jude iz Rumunije za film „Aferimi“ i Poljakinja Malgoržata Šumovska za film „Telo“, preneo je Rojters.

Za najbolju glumicu proglašena je Šarlota Rempling za ulogu u filmu „45 godina“, dok je za ulogu u istom ostvarenju kao najbolji glumac nagrađen Tom Kortni.

Nagrade je dodelio sedmočlani žiri na čelu sa američkim rediteljem i producentom Darenom Aronofskim.

Na ovogodišnjem festivalu u Berlinu prikazano je više od 400 filmova, a 19 se takmičilo za glavnu nagradu, izvestio je Rojters.

B92

ZAVRŠENO SNIMANJE FILMA „BIĆEMO PRVACI SVETA“

Snimanje flma „Bićemo prvaci sveta“, reditelja Darka Bajića, u produkciji Intermedia Network, čija je tema posvećena osnivanju čuvene jugoslovenske škole košarke i osvajanju prve zlatne medalje, završeno je ovih dana u Beogradu.

Osim u Srbiji scene za film su snimane i u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji.

Povodom završetka snimanja reditelj Darko Bajić je izneo svoje utiske o nastajanju filma “Bićemo prvaci sveta”.

 – Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa celom ekipom i da zajedno damo maksimalne rezultate u sjajnoj produkciji Intermedia Network koja nam je dala uslove za jedan dobar filma sa kojim, sigurna sam, ćemo biti izuzetno zadovoljni. Imali smo obavezu da napravimo priču o, sa jedne strane, velikoj istorijskoj pobedi košarkaške reprezentacije, a s druge strane, predstavimo četvoricu junaka Nebojšu Popovića, Boru Stankovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića, koji su stvorili košarku ne samo na ovim prostorima nego i u Evropi. Film govori o vremenu ideala kada smo svi mi, kao i naši filmski junaci, maštali i verovali da mogu da se ostvare snovi. Ovo je priča o ljudima koji su sa puno energije, zalaganja i vere u sebe i u druge uspeli da ostvare svoje snove – kazao je Bajić

On je istakao da je za njega u rediteljskom smislu najveći izazov je bio da se spoji vreme 40-ih i 70-ih godina prošlog veka i prikaže period u trajanju od skoro tri decenije.

- Imali smo velike zahteve da napravimo ogromne i spektakularne scene utakmica sa stotinama statista i da pokušamo da dočaramo atmosferu koja je tada vladala na utakmicama. Pokušali smo da mlade mlade glumce, koji to nisu doživeli, uvedemo u radnju filma i da im pružimo priliku da upoznaju stvarne ličnosti i njihovo životno delo. Na filmu su radili ljudi iz cele bivše Jugoslavije koji su zavoleli likove koje su tumačili – naglasio je Bajić

Glavne uloge pionira košarke na našim prostorima tumače mladi glumci. Ulogu Nebojše Popovića, koji je kao „prvi među jednakima“ pokrenuo „košarkaški bum“ u bivšoj Jugoslaviji igra izvanredni mladi glumac Strahinja Blažić. Miloš Biković je u ulozi Radomira Šapera, presednika Košarkaške federacije Jugoslavije. Aleksandar Radojičić tumači lik Bore Stankovića, koji je bio prvi čovek FIBA, dok je Marko Janketić u ulozi Aleksandra Nikolića, tvorca Yu košarkaške škole, koji je uspostavio specifičnu filozofiju košarke.

U ostalim ulogoma su glumci iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije: Leon Lučev, Sergej Trifunović, Iva Babić, Nebojša Dugalić, Nina Janković, Tamara Dragičević, Stefan Kapičić, Jure Henigman, Radovan Vujović, Toni Mihajlovski, Toni Cahunek, Mladen Sovilj, Robert Kurbaša, Krešimir Petar Ćosić i drugi.

Američki glumac Džon Sevidž, najpoznatiji po svojim ulogama u kultnim filmovima“ Kosa“ i „Lovac na Jelene“ u filmu tumači lik Vilijama Džonsa koji je bio jedan od osnivača Svetske košarkaške federacije (FIBA), 1932. godine.

Premijera filma „Bićemo prvaci sveta“ se očekuje početkom sledeće godine.

PREMIJERA KRATKOMETRAŽNOG FILMA „SJENE“

Premijera kratkometražnog filma „SJENE“ u utorak, 25. novembar 2014. u 20:00 – DOB//Velika sala
ULAZ JE SLOBODAN!

SjeneKratkometražni igrani film SJENE donosi priču o sudbini Mladobosanaca nakon atentata, za vreme služenja zatvorske kazne u Češkoj.

Glavne uloge igraju Nebojša Glogovac kao psihijatar Martin Papenhajm, Nikola Rakočević kao Gavrilo Principo i Aleksandar Radojičić kao zatvorski čuvar František Lebl. Film je master rad Miloša Ljubomirovića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na smeru kreativna FTF produkcija.

SJENE su film o ljudskoj dobroti koja se može naći svuda i koja prevazilazi okvir nacionalnosti i pripadnosti nekoj strani.

Film o potrebi mladića da pomognu svom narodu, da se za njega žrtvuju zarad lepše budućnosti čiji deo, toga su svesni, neće biti.

Film o stradanju.

Najzad, SJENE su film o slobodi.

Plan autora je da kratkometražni film bude uvod u dugometražni film i mini seriju od 5 epizoda realizovanu u međunarodnoj koprodukciji.

Decembar 1914. – Mladi austrijski vojnik češke nacionalnosti František Lebl (20) zakucava eksere u veliko bure. Priprema doček Gavrilu Principu (20) u vojnu tamnicu Terezin. Mladobosanca dovode na izdržavanje dvatestogodišnje kazne zbog ubistva Franca Ferdinanda. Po dolasku, Gavrila ubacuju u bure i kotrljaju sa jednog kraja prostorije na drugi. Ta igra zabavlja čuvare. Do aprila 1916. konstantna samica, izgladnjivanje, spavanje na betonu i bukagije na nogama su deo Principove svakodnevnice. Sve više gubi kilažu, tuberkuloza ga izjeda. Desna ruka mu više nije u funkciji. Žicom mu je pričvršćena uz telo. Tada dolazi psihijatar Martin Papenhajm (35) i razgovara sa njim pritom vodeći beleške. Princip je u početku nepoverljiv prema doktoru, ali ga nakon zalaganja za njegov premeštaj u bolnicu prihvata. Lebl se jako zainteresovao za Gavrilovu priču o porodici, ranom životu, borbi za slobodu. Vojnikov san je nemiran. Izjeda ga krivica što je učestvovao u mučenjima. Provaljuje u kabinet Papenhajma kako bi čitao beleške iz razgovora kojima nije prisustvovao. Na sve načine pokušava da sazna što više iz Principovog života, da otkrije njegove motive i ideale. Traži način na koji bi mu se iskupio.

www.domomladine.org

__________________________________________________________________________

Ustanova ,,Centar za kulturu opštine Bor“ organizuje 17. novembra u bioskopu ,,Zvezda“ u 20 sati promociju igranog filma ,,Sjene” o Gavrilu Principu
Ulaz slobodan

Program:
- Predavanje o Gavrilu Principu,
- Making off filma ,,Sjene”,
- Projekcija filma.

Gosti:
glumci: Nikola Rakočević, Aleksandar Radojičić; saradnik na scenariju: Muharem Bazdulj;
producent i reditelj: Miloš Ljubomirović,

TRIJUMF FILMA „NIČIJE DETE“ U VENECIJI

Debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića „Ničije dete“ trijumfovao je u programu „Nedelja kritike na 71. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji osvojivši tri nagrade – glavnu nagradu publike koja se dodeljuje za najbolji film i nagrade od dva žirija kritike, saopštila je producentska kuća Art&Popcorn iz Beograda

Nicije deteNagrada publike (RaroVideo audience award) jedina je nagrada koju zvanično dodeljuje „Nedelja međunarodne filmske kritike“, a film, zasnovan na istinitom događaju, nagradili su i žiriji Međunarodne federacije filmskih kritičara Fipresci i Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana Fedeora.

„Ove nagrade nam svima u ekipi mnogo znače. Filmovi se prave zbog publike, a naš film nije blokbaster. Baš zbog toga, jos više nam znači što je venecijanska publika i kritika prepoznala i nagradila naš trud. Sada mogu da kažem, da ovo dete više nije ‘ničije’, ono sada pripada Venecijanskom festivalu“, izjavio je Vuk Ršumović.

Svetska premijera filma „Ničije dete“ održana je u četvrtak, 4. septembra na Filmskom festivalu u Veneciji u prepunoj dvorani Perla, a nakon projekcije publika je stojećim ovacijama i uzvicima „bravo, bravo“ pozdravila ekipu filma. Nagrada kritičara FIPRESCI dodeljena je za najbolji film u selekciji koju čine svi prateći programi Filmskog festivala u Veneciji, koju dodeljuje Međunarodno udruženje filmskih kritičara iz celog sveta, dok je Federacije filmskih kritičara iz Evrope i mediteranskih zemalja – FEDEORA dodelila ovom filmu nagradu za najbolji scenario.

Film „Ničije dete“ je zatvorio program 29. izdanja čuvene takmičarske selekcije „Nedelja međunarodne filmske kritike“ (International Film Critics’ Week), u kojoj je, pored filma Vuka Ršumovića, prikazano još 6 debitantskih ostvarenja iz celog sveta. Ostvarenje je i ovog petka, 5. septembra prikazano i reprizno, a zatvorena projekcija za novinare i predstavnike filmske industrije je održana 3. septembra.

U ovom programu, koji sastavljaju odabrani članovi Nacionalne unije filmskih kritičara Italije, Srbija inače nije imala predstavnika skoro 30 godina, odnosno od prvog izdanja „Nedelje međunarodne filmske kritike“, 1984. godine i filma „O pokojniku sve najlepše“ Predraga Antonijevića.

Film „Ničije dete“ je baziran na fascinantnoj, istinitoj priči o divljem dečaku (u filmu ga igra Denis Murić) koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među vukovima u šumi, u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u Beograd, u Dom za nezbrinutu decu da se socializuje. Suprotno predviđanjima, dečak, koji nasumično dobija ime Haris, počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva.Počinje rat u Bosni i Hercegovini, a u dom stiže pismo od lokalnih bosanskih vlasti kojim se zahteva Harisov brzi povratak. Po povratku u Bosnu, Haris nema gde da ode. Dok luta besciljno, nailazi na grupu vojnika koja ga vodi sa sobom. Dobija i pušku i odlazi u borbu…

U filmu igraju deca Denis Murić, Pavle Čemerikić, Isidora Janković i glumci Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida Dedakin, Branka Šelić, Mihailo Laptošević, Draginja Voganjac, Marija Opsenica, Ljuba Todorović i Bora Nenić.

Film je realizovan u produkciji Miroslava Mogorovića iz kuće Art & Popcorn iz Beograda. Direktor fotografije je Damjan Radovanović kome je ovo takođe prvi igrani film.

Vuk Ršumović je rođen 1975. godine u Beogradu. Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ima veliko iskustvo u radu na televiziji i napisao je više scenarija za kratke filmove, serije, animirane i dokumentarne filmove. Ovo je njegov prvi igrani film.

B92