Džordž Kluni i njegova „Operacija: čuvari nasleđa“ (The Monuments Men), o nacističkoj pljački umetničkih dela za vreme Drugog svetskog rata, zapalili su u subotu 64. Berlinale
Kako prenosi AFP, fanovi su već u radnim jutarnjim satima zaposeli ogrede duž crvenog tepiha kojim su se glumci prošetali nekoliko sati kasnije. Obožavaoci su se tiskali i ispred ulaza u hotel u kojem je filmska ekipa održala konferenciju za štamu.
„Operacija: čuvari nasleđa“, u kojem pored Klunija, koji je i reditelj filma, glume Kejt Blančet, Met Dejmon, Džon Gudman, Bil Marej i Žan Dižarden, predstavljen je van konkurencije na Berlinalu.
Kluniju je ovo peto ostvarenje koje je režirao nakon filmova „Ispovest opasnog uma“ (2002), „Laku noć i srećno“ (2005), „Prljava igra“ (2008) i „Martovske ide“ (2011).
Zasnovan na romanu Roberta M. Edsela i Breta Vitera, „Operacija: čuvari nasleđa“ je priča o grupi stručnjaka, kustosa, galerista i umetnika, koju je američki predsednik Ruzvelt poslao u Evropu kako bi pronašla na stotine hiljada umetničkih dela koja su nacisti ukrali i zaštitila na hiljade drugih od savezničkih bombardovanja.
Film ima poseban odjek u Nemačkoj gde je nedavno u stanu jednog 80-godišnjaka, u Minhenu, pronađeno 1.400 dela, među kojima slike Matisa i Šagala, koje su nacisti konfiskovali Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata.
„Biće pronađeno još umetničkih dela, jer mnogo njih još nedostaje, a verovatno se nalaze po podrumima“, kazao je Kluni na konferenciji za štampu.
„Drago mije što se ponovo o tome govori, ali je potrebno započeti razgovor i o restituciji tih dela. Dobro je razgovarati o toj temi, jer ljudi ne znaju razmere pljačke“, dodao je on.
Upitan šta ga je navelo da snimi ovaj film, Kluni je kazao da je bilo potrebno odati priznanje tim junacima koji su zaista postojali.
„Reč je o dobroj priči, kao što ih Holivud voli. Pomislio sam da bih mogao da je ispričam, iako u početku nije bilo lako ubediti producente sa pričom o ukradenim umetničkim delima“, naveo je on.
Slavni glumac je otkrio da je „Operacija: čuvari nasleđa“ i svojevrsni omaž filmovima koje je voleo da gleda u detinjstvu, poput „Topova sa Navarona“.
Ozbiljnost teme nije sprečila Klunija i njegovog dugogodišnjeg scenaristu Granta Heslova da naprave film koji je više zabavan nego što se može svrstati uz „Šindlerovu listu“.
Kluni je izrazio i nadu da će njegovo ostvarenje, koje je u Berlinu imalo svoju evropsku premijeru, biti bolje primljeno na starom kontinentu nego u Sjedinjenim Američkim Državama gde ga je kritika donekle sasekla.
(Tanjug)
bioskopmojazvezda.wordpress.com 