NAJBOLJI FILMOVI ROBINA VILIJAMSA

Dela Robina Vilijamsa kojih ćemo se uvek sećati

R.V

Foto Reuters

Sa vremena na vreme, neka poznata ličnost koju smo zaista voleli, premine. Za mnoge od nas, Robin Vilijams je jedna od filmskih zvezda sa kojima je bilo teško ne povezati se.
Nesumnjivo, bio je afirmisan kao komičar. Njegova sposobnost da uđe, oživi i u potpunosti postane taj upečatljivi lik kog ćemo se još dugo sećati, je zapravo bila njegova suština. Ako iskreno sagledate celu njegovu priču, još više boli što je preminuo tako kako jeste. Suviše rano i na zaista tužan način.
Čemu god da ste se smejali, maničnom duhu i njegovim fantastičnim gegovima, profesoru koji recituje inspirativnu poeziju ili ste se možda suzdržavali od suza gledajući osedelog terapeuta koji sve shvata, pred Vama stoji 10 uloga Robina Vilijamsa po kojima će ga svet najviše pamtiti.
Neka počiva u miru, Robin Meklorin Vilijams.

Dobro jutro Vijetname
Moglo bi se reći da je 1987. godine prihvatio ulogu koja ga je pretvorila iz profitabilnog komičara u vrhunskog glumca. U hitu Berija Levinsona iz 1987. ‘Dobro jutro Vijetname’ , Vilijams je svoju maničnu energiju i dopadljivost uneo u ulogu radio didžeja koji talasa situaciju u vreme velikog konflikta.
Adrijan Kronauer je bio lik koji mu je savršeno odgovarao za oživljavanje i za otkrivanje svih trikova koje je imao u svojoj torbi. Ne uzimajući u obzir njegove radio nastupe koji su kasnije poslužili kao sirovi materijal za njegove autentične bombastične govore, pokazao je i svoju sposobnost pokazivanja širokog spektra emocija. Dok hoda kroz uništenje koje je ostavila bomba za sobom razarajući lokalni bar, možemo videti tugu u njegovim očima i težina njegove uloge u ratu isplivava na površinu. To je bio trenutak kada se zvezda rodila. Tada je prvi put nominovan za Oskara, a zaradio je i poštovanje svojih gledalaca.

Aladin
Aladin se pojavio 1992. kada su animirani filmovi tek počeli da postaju sila koja će sa velikim uspehom parirati filmovima. Robin Vilijams je bio jedan od prvih, velikih glumaca koji je svoju moć zvezde pozajmio animiranom liku, i vinuo ga u stratosferu.
Kao glas nezaboravnog Duha, višestruko talentovani glumac je pretvorio ovaj crtani film u blokbaster sa 16 nominacija za Oskara i dva osvojena. Duh je postao iskonski lik Vilijamsa koji se nije ustručavao da mu pozajmi glas (ponovio je taj čin 1996. u manje poznatom nastavku, Aladin i kralj lopova).

Peč Adams
Robin Vilijams je bio toliko drag u filmskom ostvarenju Peč Adams da čak i pošto se nije dopao kritičarima, publici ipak jeste. Vilijamsova izvedba uloge dr Hantera „Peča (prevod, Zakrpe)“ Adamsa koja nam je ogrejala srce je za to bila dovoljna. A što i ne bi? To je bio samo još jedan primer Vilijamsove sposobnosti da spoji komediju i tešku dramu.

Kavez za ptice
Ovaj film je učinio skoro nemoguće, jer je istovremeno u sebi sadržavao dva drečeće-prenaglašena gej karaktera koja se trude da prigrle nove identitete i da nas uvuče u njihovu porodičnu dramu. Vilijamsu se u filmu pridružio ozbiljan komičarski talenat – Nejtan Lejn, Henk Azarija i Harvi Firstajn su samo neki od njih – ali on se i više nego isticao kao poseban u ulozi dopadljivog vlasnika transvestitskog kluba Armanda Goldmana.

Džumandži
Toliko godina su do nas dopirale glasine o tome da će biti nastavka ovog filma da je sada zaista tužno što se nikada nije ostvario, uzimajući u obzir trenutnu holivudsku kulturu nastavaka i rimejka. Delo iz 1995. je klasik za decu te generacije i u celosti je potpuno originalna priča koja i dalje zaokuplja pažnju dece subotom popodne kada roditelji žele da odremaju.
Robin Vilijams (pojavljujući se iz igre u kojoj je bio zarobljen od kad je dete) je bio pravi izbor da nosi ulogu Alana Periša. Od izbezumljenog, skoro pećinskog čoveka, sa uspehom se transformisao u odraslu osobu koja razvija blizak odnos sa decom koja su ga oslobodila. Vilijams sve to uspeva da odglumi bez imalo muke. Tu je blistao.
Ukoliko nikada niste gledali ovaj film, obavezno to učinite – i kada ste već u tome, zahtevajte nastavak u čast preminulog glumca.

Fišer King
Fišer King je osmislio neverovatno maštoviti Teri Gilijam. To je tužna priča o samoubistvu, beskućništvu i mentalnoj bolesti. Robin Vilijams je ‘žrtva’ Džef Bridžisovog nesmotrenog ponašanja kao radio di-džeja koji i sam oseća posledice svojih dela. Izgubljen u samoosmišljenom svetu fantazija usred betonske džungle Njujorka, Vilijamsova neobuzdana energija se savršeno stopila sa razuzdanim deluzijama njegovog lika. Gilijam naginje fantastičnom sa entuzijazmom, ali je Vilijams taj koji prizemljuje film uprkos svojim pomahnitalim porivima.
Bridžis je sjajan i Mercedes Ruel koja osvaja Oskara je senzacionalna, ali Vilijams je i dalje taj koji nosi šarm.

Kuka
Nikada nismo bili u stanju da kažemo da li je Kuka sjajan film. Ali… ko i mari? Ovaj film ima magično osećanje koje samo Stiven Spilberg zna da unese.
Za glumca, ovo je teška uloga. Petar Pan kao odrasli dosadnjaković koji postepeno omekšava i priseća se radosti značenja biti dete. Trenutak kada Robin Vilijams, zahvaljujući podsticanju Džulije Roberts kao Zvončice, konačno pronalazi svoje srećno sećanje i ponovo poleti je dovoljan da Vas prođu trnci. Istinska magija. A Vilijams je bio taj koji je omogućio da taj trenutak bude zabavan, ali ne i smešan.
Pred nama je bio glumac kome nije trebala pomoć da pronađe dete u sebi. Zahvaljujući filmu kao što je Kuka imamo nešto što će zauvek biti sa nama da bismo u tome uživali.

Dobri Vil Hanting
Nimalo ne preterujemo, ako kažemo da je ovaj film funkcioniše samo zbog predivne glume Robina Vilijamsa kao univerzitetskog profesora, udovca, dr Šona Magvajera. Filmski vrhunac koji se prati sa suzama, kada Met Dejmonov namučeni lik iz naslova konačno dolazi do snažnog psihološkog proboja, bi bio preterano sentimentalan i potpuno nezaslužan da pre toga nismo poverovali u autentičnost njegovog odnosa sa Magvajerom.
Pošto nam je savršeno prodao složenu ulogu koja ga je prikazala kao očinsku figuru, prijatelja, terapeuta i izazov za Meta Dejmona, Vilijams je nagrađen svojim jedinim Oskarom. Scena u parku kada Magvajer prodire kroz gluposti prošlosti i udara pravo u Vilovu srž pomoću elokventnog govora je jedan od najvrednijih trenutaka Vilijamsove karijere i ovaj film bi mogao biti njegov najbolji.
Dodatni poene mu donosi i samostalno oslikavanje nežne, potpuno verne romanse sa svojom preminulom ženom, koja se ne pojavljuje ni jednom.

Gđa. Dautfajr
Ovo je za mnoge zapravo jedan od najtužnijih filmova iz detinjstva. Zaplet je prilično divlji i lud i uglavnom je jedna komična ludorija, ali istinski prati razvod i njegov uticaj na decu na veoma efikasan način. Krajnji trenuci filma mame suze i svako dete iz devedesetih koje je iskusilo razvod se definitivno identifikovalo sa situacijom.
Robin Vilijams nosi uloge Danijela Hilarda (očajnog oca) i njegovog alter-ega, ljupke i šokantno sposobne Gđe. Dautfajr. Za mnoge, ta uloga će zauvek biti ona koja je ostavila najviše utiska, uglavnom zato što i deca i roditelji podjednako ostaju zatečeni pred njegovim glasom kada drži porodične lekcije na način Krisa Kolambusa. Ali možda i zato što je jednostavno veoma šarmantan film.

Društvo mrtvih pesnika
Moćni refren ‘O kapetane! Moj kapetane!’ je govorio da Robin Vilijams može da pomeša dramu i komediju uz neverovatnu spretnost. Kao inspirativni, razigrani učitelj koji je neophodan svakom đaku – kao neko ko se ni manje ni više često zatiče idući uz dlaku uštogljenih nadređenih jedne elitne škole, Džon Kiting pokazuje svima da je Vilijams mnogo, mnogo više od glumca-komičara.
Kitinga ne zanima da poduči svoje impresionirane đake ničemu drugom do radosti života i osećanju romanse. I on to i čini sa svakom niti svog bića, sa svojom zadivljujuće izražajnom iskrenošću, koja nikada nije odigrana zarad našeg smeha, već samo za studente. To je bitna, suptilna odluka koja čini da verujemo da će grupa dece formirati alternativni klub kako bi uzajamno ohrabrila najsmelije ambicije u čast svog profesora.
Društvo mrtvih pesnika je slatko-gorak film koji nam pokazuje kako nas sudbina može uskratiti i nagraditi našim snovima i kako nikada nećete znati šta je od to dvoje po sredi dok ne posegnete za snom. Vilijams je posegnuo. Drugi put je dobio nominaciju za Oskara – i mesto u našim srcima.

Dormeo.rs