ČEKAJUĆI DODELU OSKARA: OVO SU PSI KOJI SU SE PROSLAVILI ULOGAMA NA FILMU!

U Dolbi teatru u Holivudu večeras se održava 89. po redu svečana ceremonija dodele Oskara, prestižne nagrade koju dodeljuje Amerika filmska akademija

6Mi koji volimo životinje koristimo ovu priliku da se podsetimo koji su to psi glumili u filmovima i koji bi od njih dobili Oskara, da takva kategorija postoji.

Početkom 20.veka životinje su počele da osvajaju filmska platna, a uloge koje su im dodeljivane uglavnom su simbolizovale vernost, privrženost, snalažljivost i visoku inteligenciju.

Izdvajamo za vas listu filmova sa najpoznatijim likovima, koje su poput slavnih glumaca, tumačili psi koji su postali prave filmske zvezde!

Legendarna keruša Lesi

1Ovakve liste jednostavno ne mogu da prođu bez ovog psa! Lesi je možda čak i najslavniji pas iz sveta kinematografije, čiji fenomen traje već decenijama. Osvajao je i osvajaće srca ljubitelja životinja! Dugo nakon što se ovaj film pojavio – svaki peti škotski ovčar u Americi zvao se Lesi, što dovoljno govori o popularnosti filma.

1938., u formi novinskog članka, prvi put se pojavila priča o keruši Lesi koja se vraća kući, koji je inspirisao stvaranje knjige, a onda i istoimenog filma. Kuriozitet je da je prvu Lesi igrao mužijak Pal, koji je sasvim slučajno dobio tu ulogu. Naime, pas koji je bio predodređen za tu ulogu plašio se da pretrči reku, pa je Pal bio njegov dubler. Međutim, pas je briljirao pa su producenti odlučili da on bude glavni glumac.

Kada bi ta kategorija postojala ovaj pas bi na primer dobio Oskara za životno delo!

Hačiko

2Kada je Ričard Gir prvi put čitao scenario za film „Hačiko: Priča o psu“ u kojem je glumio vlasnika psa Hačika, plakao je kao dete jer je bio ganut ljubavlju psa prema čoveku. Ruku na srce, plakali smo i svi mi koji smo kasnije taj film i gledali…

Većina vas čula je priču ili pak gledala film o dva prijatelja za sva vremena, profesoru Hidesaburpu Uenou i njegovom psu po imenu Hačiko. Njih dvojica postali su poznati zahvaljujući reportaži jednog japanskog novinara koji je oktobra 1932. godine napisao da na železničkoj stanici Šibuja jedan pas godinama, svakog dana u isto vreme, čeka svog pokojnog gazdu da se vrati sa posla.

Hačika su u filmu igrala tri psa – Lejla, Čiko i Forest, a da su svoju ulogu odigrali maestralno priznajemo svi mi koji nismo ni pretpostavili da smo umesto jednog gledali tri psa u filmu. Zanimljivo je da je jednu od te tri akite, Čika usvojio trener koji je tokom filma bio angažovan da psima pomaže da ulogu odigraju što bolje.

Ugi iz „Umetnika“

3Film „Umetnik“ bio je dobitnik Oskara 2011. godine. Za mnoge, otkrovenje ovog filma bila je glumica Žana Dižardena, ali je ljubitelje životinje svakako osvojio džek rasel terijer po imenu Ugi! Zahvaljujući ulozi u ostvarenju „Umetnik“ Ugi možda nije poneo nagradu, ali mu je ovo filmsko ostvarenje obezbedilo ugovor za knjigu „Moja priča“. 

Tarner i Huč

4Bordoška doga, po imenu Bizli tumačila je lik psa Huča uz legendarnog Toma Henksa. Henks igra policajca, koji usvaja psa čiji je vlasnik ubijen. Njegov život počinje da se menja, što u početku izgleda kako potpuni debakl.

Međutim, ma koliko Huč nervirao svog novog vlasnika, ispostavlja se da je usvajanje ovog psa bio najbolji potez u njegovom životu! Sjajna priča o dva drugara koju ne smete propustiti!

Badi, pas košarkaš

5Ako u detinjstvu niste gledali film „Badi, pas košarkaš“, onda to morate ispraviti sada „pod stare dane“. Glavni likovi u filmu su dečak Džoš i njegov psa Badi. Džoš kreće u školu gde ne može da se ukopi, ne nalazi prijatelje i ne može da postane deo školskog košarkaškog tima. Tu „uleće“ Badi koji mu svojim neverovatnim darom pomaže da postanenajpopularniji dečak u školi.

Retriver koji je glumio u filmu zaista se zvao Badi i živeo je na ulici kaonapušten pas. Pronašao ga je jedan dreser koji je otkrio da pas ume da „igra košarku“, a ostalo je istorija… Da je film sniman po istinitoj priči, prateći stvarne događaje, verujemo da bi postigao još veći uspeh.

…….

Izvor: Životinje.rs

DESET LEGENDARNIH, A NEPLANIRANIH SCENA IZ FILMOVA

Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem

1. Ulični psi (Reservoir Dogs)
U kultnom redateljskom prvencu Kventina Tarantina verojatno jedna od najupečatljivijih i najmučnijih scena – ona u kojoj Blonde, kojeg glumi Majkl Medson, muči policajca Marvina Naša (Kirk Baltz) uz pesmu „Stuck in the Middle with You“, a zatim mu odsece uvo, u potpunosti je improvizovana.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=QvoKT481EmU

2. Zgodna žena (Pretty Woman)
Legendarna scena u kojoj Edvard (glumi ga Ričard Gir) pokazuje Vivijen (Džulija Roberts) skupocenu ogrlicu. Gir iznenada zaklopi kutiju što je Džuliju iskreno nasmejalo. Redatelju se ta se scena toliko svidela da ju je ostavio u filmu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Wzii8IuL8lk

3. Taksista (Taxi Driver)
Teško je poverovati da legendarna rečenica „You talkin’ to me?“, koju pred ogledalom izgovara lik koji glumi Robert de Niro u filmu „Taksista“ iz 1976. nikad nije bila predviđena scenarijem! U filmskom scenariju je pisalo samo da De Niro priča sam sa sobom, a slavni je glumac improvizovao.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=D4d8PHDG4yE

4. Spasavanje vojnika Rajana (Saving Private Ryan)
U ovom hvaljenom filmu, Rajan (Met Dejmon) u jednom trenutku s Milerom (Tom Henks) počinje da razgovara o porodici. Priča o Rajanovoj braći koja su zapalili staju nije bila u scenariju!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8_iXD1Gcoek

5. Dobri Vil Hanting (Good Will Hunting)
Tokom jedne Hantingove psihoterapije, Šon (Robin Vilijams) mu ispriča priču o problemu sa stomakom i vetrovima svoje supruge, što do suza nasmeje Vila. Ta priča nikad nije bila planirana, a Vilijams ju je izmislio. Uspeo je da nasmeje i kamermana pa se, ako se pažljivo pogleda ta filmska scena, može videti da se kamera u jednom trenutku trese, jer se ni kamerman nije mogao suzdržati od smeha. Robin je dobio Oskara za ovu filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xvvx-0G7XHc

6. Kasablanka (Casablanca)
Po mnogima jedan od najboljih filmova svih vremena, „Kazablanaka“ iz 1942. takode je obeležila improvizacija. Rik Blejn (Hemfti Bogart) u jednoj sceni govori Ilsi (Ingrid Bergman) „Here’s looking at you, kid“. Ova rečenica nije bila u scenariju – to je bila interna šala Bogarta i Bergmanove.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Bv8MGYnP820

7. Kum (The Godfather)
Scena u kojoj se u krilu Marlona Branda ugnezdila mačka uopše nije bila planirana. Brando je našao tu mačku u blizini seta i sprijateljio se s njom ie spontano je dobila i svoju filmsku ulogu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=XOdD3cXrgmE

8. Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega (Indiana Jones and Raiders of the Lost Ark)
Prema scenariju Indi (Harison Ford) se trebao boriti s mačevaocem na ulicama Kaira, ali budući da je Ford za vreme snimanja bio dehidriran i bolovao od dizenterije, predložio je redatelju Stivenu Spilbergu da ga samo upuca pištoljem. Spilbergu se svidela ta ideja i nastala je jedna od najupečatljivijih scena svih vremena.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=anEuw8F8cpE

9. Isijavanje (The Shining)
Ko se ne seca Džeka Niklosona koji u filmu izgovarao „Heeeere’s Johnny!“. Ova rečenica uopšte nije bila planirana. Džek ju je posudio iz „The Tonight Showa“, ali se odlično uklopila u scenu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WDpipB4yehk

10. Full Metal Jacket
Stenli Kjubrik je za ovaj film angažovao vijetnamskog veterana R. Lija Ermija kao savetnika. Ermi je snimio 15-minutni audicijski film u kojem je glumio poludelog narednika koji vređa regrute u vojsci, što mu je i osiguralo ulogu. Kako je kasnije objasnio Stenli Kjubrik, Ermi je izmislio oko 150 stranica uvreda i improvizirao 50 odsto svog dijaloga!

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5IQqG0O8oQg

Blic Online

SPISAK DOBITNIKA OSKARA

Nagrade američke Akademije za film i nauku dodeljene su noćas 86. put u Dolbi teatru u Holivudu

Oskar

Lista pobednika:

Najbolji film – „12 godina ropstva“

Najbolja muška uloga – Metju Mekonahi za „Poslovni klub Dalas“

Najbolja ženska uloga – Kejt Blančet za „Nesrećnu Džasmin“

Najbolja režija – Alfonso Kuaron za „Gravitaciju“

Najbolja sporedna muška uloga – Džared Leto za „Poslovni klub Dalas“

Najbolja sporedna ženska uloga – Lupita Njong“o za „12 godina ropstva“

Najbolji adaptirani scenario- Džon Ripli „12 godina ropstva“

Najbolji originalni scenario – Spajk Džounz „Ona“

Najbolji strani film – „Velika lepota“ Paolo Sorentino

Najbolji animirani film – „Zaleđeno kraljevstvo“

Najbolji dugometražni dokumentarni film – „20 Feet from Stardom“, Morgan Nevil, Džil Frizen i Ketrin Rodžers

Najbolji kratkometražni dokumentara – „The Lady in Number 6: Music Saved My Life“, Malkom Klark i Nikolas Rid

Najbolja originalna pesma – „Let it Go“ iz filma „Zaleđeno kraljevstvo“, Kristen Anderson Lopet, Robert Lopez

Najbolja muzika – „Gravitacija“ Stiven Prajs

Najbolji kostim – „Veliki Getsbi“ Ketrin Martin

Scenografija – „Veliki Getsbi“ Ketrin Martin i Beverli Dan

Kamera – „Gravitacija“ Emanuel Lubecki

Montaža – „Gravitacija“ Alfonso Kuaron, Mark Senger

Miks zvuka – „Gravitacija“ Skip Livsej, Niv Adiri, Kris Manro, Kristofer Benstid

Montaža zvuka – „Gravitacija“ Glen Frimentl

Šminka – „Poslovni klub Dalas“ Adruita Li, Robin Metjuz

Vizuelni efekti – „Gravitacija“ Tim Veber, Nik Korbuld, Kris Lorend i Dejvid Širk.

Press Online

KO ĆE DOBITI OSKARA?

Sve plesne numere su uvežbane, crveni tepih postavljen i pokriven plastikom zbog kiše a prezenteri su naučili tekst i sada ostaje samo da se vidi ko će sutra osvojiti toliko željenu zlatnu statuu Oskara Američke akademije za film

Kladioničari, koji često i omanu u predviđanjima, podeljeni su između „12 godina ropstva“, „Gravitacije“ i „Američke prevare“ za najbolji film.

GravitacijaAmericka prevara12 godina ropstva

Iako je „Gravitacija“ predivno snimljena a glumački ansambl čini „Američku prevaru“ sjajnom, najviše šansi ipak ima epska priča o slobodnom crncu prodatom u ropstvo – „12 godina ropstva“ koju će beoradska publika moći da vidi na ovogodišnjem FEST-u.

Razlozi su, osim očiglednog umetničkog dometa, i politički korektni – drama o rasizmu u Americi koju je snimio crni britanski režiser ne može da bude tek tako sklonjena u stranu u korist svemirske drame (Gravitacija) ili drame-komedije (Američka prevara).

U konkurenciji za najbolji film nominovani su još: „Kapetan Filips“, „Poslovni klub Dalas“, „Ona“, „Nebraska“, „Filomena“, „Vuk sa Vol strita“.

Kada je reč o režiserima, najviše šansi ima Alfonso Kuaron za „Gravitaciju“. U tome mu pomaže i činjenica da Kuaron nije izgubio nijednu važnu nagradu za režiju od početka „sezone nagrada“ u Holivudu.

Za režiju nominovani su još i Dejvid O.Rasel (Američka prevara), Aleksandar Pejn (Nebraska), Stiv Mekvin (12 godina ropstva) i Martin Skorseze (Vuk sa Vol Strita)

Kada je reč o najboljoj ženskoj ulozi, ime Kejt Blančet za „Nesreću Džesmin“ na svačijim je usnama i šanse da joj konce pomrse Sandra Bulok (Gravitacija) ili Meril Strip (Avgust u okrugu Osejdž) su gotovo nepostojeće. Uz njih u konkurenciji su još i Ejmi Adams (Američka prevara) i Džudi Denč (Filomena).

U muškoj konkurenciji situacija je nešto komplikovanija. Iako većina veruje da će Oskara dobiti Metju Mekonahi za ulogu AIDS aktiviste u „Poslovnom klubu Dalas“ budući da Akademija voli fizičke transformacije glumaca (Šarliz Teron za Čudovište, Nikol Kidman za Sate…) a Mekonahi je za ovu ulogu izuzetno oslabio, sve više kritičara ukazuje na besprekorno, žovijalno izvođenje Leonarda Di Kaprija u filmu „Vuk sa Vol Strita“. Njegove šanse da osvoji Oskara za film prepun psovki i kritike korumpirane Amerike ipak su male, iako su iznenađenja moguća pošto su nominovani još i Kristijan Bejl (Američka prevara), Brus Dern (Nebraska) i Čivetel Edžiofor (12 godina ropstva).

Kada je reč o sporedim ulogama. U muškoj konkurenciji sve šanse su na strani Džareda Leta za ulogu transrodnog lika u „Poslovnom klubu Dalas“ – opet zbog transformacije – iako je, smatraju kritičari, Majkl Fasbender u „12 godina ropstva“ za koplje bolji od svih u konkurenciji izuzev možda Barkada Abdija u filmu „Kapetan Filips“.

Uz njih, u konkurenciji su još i Bredli Kuper za „Američku prevaru“ i Džona Hil za „Vuk sa Vol strita“.

U kategoriji najbolja sporedna ženska uloga treba imati na umu da su u dugogodišnjoj istoriji dodele Oskara, samo dve glumice dobile dve godine za redom Oskara – Luis Rejner i Ketrin Hepbern. Ako Dženifer Lorens (Američka prevara) pobedi i sutra ona će biti treća a sa Baftom i Zlatnim globusom pod pojasom ima velike šanse za to.

Jedina koja bi mogla da joj poremeti planove je Lupita Njongo čija se uloga robinje Petsi, kaže kritičar „Telegrafa“ urezuje u dušu gledaoca.

Uz njih dve, za Oskara se takmiče i Seli Hokins (Nesrecna Džesmin), Džulija Roberts (Avgust u okrugu Osejdž) i Džun Skvib za „Nebrasku.

Da li su i u kojoj meri predviđanja kritičara, kladioničara i ljubitelja filma tačna saznaćemo sutra uveče kada će Oskari biti dodeljeni dobitnicima 86. put. (Tanjug)

Oskar – najcenjenija statua Holivuda

OskarVisok je svega 34 centimetra i težak 3,85 kilograma, ali Oskar u svoj svojoj ćelavoj, pozlaćenoj slavi, predstavlja sveti gral Holivdua.

Čuvena statua stvorena je 1929. dve godine posle američke Akademije za film i nauku po nalogu šefa studija MGM Luija Mejer.

Ideja je potekla od umetničkog direktora MGM-a Sedrika Gibonsa a umetnik iz Los Anđelesa Džordž Stenli je napravio prvu statuu viteza koji stoji na rolni filma i drži krstaški mač.

Iako će se sutra Oskari dodeljivati u 247 kategorije, Akademija uvek ima „višak“ Oskara u slučaju da dobitnika bude više – naročito producenata koji dobijaju Oskara za najbolji film.

Na postolje je ugraviran serijski broj svake statue kao i pločica sa imenom vlasnika i Oskari, piše AFP, ne mogu da se prodaju, poklanjaju ili prebacuju bilo kome ako prethodo nisu ponuđeni Akademiji.

Akademija ima pravo da ih kupi za 10 dolara i 2008. je pobedila u pravnoj bici sa naslednicima Meri Pikford koji su želeli da prodaju njenog Oskara.

Godine 1993. Oskar koji je 1945. dobila Džoan Kroford za „Mildred Pirs“ prodat je na aukciji za 68.500 dolara, a u decembru 2011. statua Orsona Velsa za kultni „Građanin Kejn“ otišla je za 861.000 dolara.

U početku, male figure bile su pravljene od pozlaćene bronze, ali je taj postupak odbačen nekoliko godina kaznije u koristi takozvanog britanija metala koji se potom prevlači bronzom pa niklovanim srebrom i konačno 24-karatnim zlatom.

Zbog nestašice metala u Drugom svetsko ratu, tri godine su dodeljivani Oskari od gipsa koji je bio premazan zlatnom bojom, a posle rata dobitnicima su statue zamenjene pozlaćenim.

Statue od 1982. pravi čikaška kompanija R.S. Ovens i koštaju oko 18.000 dolara svaki.

Očigledno pitanje: ko je kumovao Oskaru?

Oskari se zapravo zovu Akademijine nagrade za zaslugu, ali legenda kaže da je bibliotekarka Akademije (a kasnije i izvršni direktor) Margaret Herik primetila da statue liče na njenog ujka Oskara.

Akademija taj nadimak nije zvanično usvojila do 1939. ali su se nagrade tako nazivale još od 1934. kada je holivudski novinar Sidni Skolski upotrebio termin za prvu pobedu Ketrin Hepbern u kategoriji najbolje ženske uloge. (Tanjug)

Nezaboravni momenti sa dodele Oskara

Oskar2Od dobitnika koji nekontrolisano grcaju do šokantnih političkih ispada, bizarnih upada i neočekivanih izbora, Oskari imaju sve, a sutrašnja dodela nagrada Američke akademije za film mogla bi da pruži „svežu“ dramu.

Organizatori najveće večeri u Holivudu posiveli su od nervoze dok se pripremaju za još neočekivanih trenutaka koji bi mogli da razljute TV publiku ili poremete ovu brižljivo isplaniranu ceremoniju.

Kako se televizijska publika dodele Oskara meri u stotinama miliona gledalaca, iskušenje da se ovaj događaj iskoristi kao platforma za političke govorancije se pokazalo prevelikim za pojedine pobednike.

Uzvici negodovanja prolomili su se Kodak teatrom 2003. kada je režiser Majkl Mur otrovno napao tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša zbog rata u Iraku.

Mur je, međutim, samo sledio tradiciju pretvaranja Oskara u podijum za obračun sa političarima. Možda najpoznatiji primer toga je bio 1973. kada je žena koja se predstavila kao Sačin Malo Pero izašla pred zbunjenu publiku da primi Oskara koji je Marlon Brando dobio za „Kuma“. Malo Pero je iskoristila priliku da protestuje zbog tretmana Indijanaca u filmskoj industriji.

Četiri godine kasnije Vanesa Redgrejv šokirala je prisutne kada se zahvalila Akademiji što je dobila Oskara za „Džuliju“ i pored „pretnji male grupe cionističkih dripaca“. 

Prezenter Pedi Čajevski kritikovao ju je tada, uz buran aplauz, rekavši: „Smučilo mi se što ljudi koriste Oskare za promovisanje svoje propagande. Želeo bih da podsetim gospođicu Redgrejv da njen Oskar ne predstavlja nikakvu prekretnicu u istoriji te da zbog toga ne zahteva nikakvu proklamaciju. Jednostavno ‘hvala vam’ bi bilo sasvim dovoljno“.

Ponekad je sam izbor pobednika izazvao kontroverze.

Odluka da se režiseru Eliji Kazanu dodeli Oskar za životni doprinos 1999. podelila je publiku i na desetine zvezda odbile su da ustanu i aplaudiraju u znak protesta zbog odluke Kazana da sarađuje sa vlastima tokom ozloglašenog lova na veštice u Holivudu 1950ih.

Oskari su, politiku na stranu, bili prepuni nezaboravnih momenata.

Kada je 1974. Dejvid Niven bio voditelj ceremonije, nagi muškarac uleteo je na scenu zbog čega je glumac hladnokrvno prokomentarisao: „Jedini smeh koji će ovaj čovek ikada izazvati je to što se skinuo i pokazao svoje nedostatke“.

Relativno skoro italijanski režiser Roberto Beninji skakao je po svom sedištu kada je dobio Oskara za strani film „Život je lep“ 1999. dok je iste godine Gvinet Paltrou bukvalno ridala kroz svoju zahvalnicu.

Glumac Ejdrijen Brodi je 2003. šokirao publiku i koleginicu Hali Beri strasno je poljubivši pre nego što joj je uručio Oskara za najbolju žensku ulogu.

Melisa Leo je 2011. zaboravila da se ceo događaj emituje na nacionalnoj televiziji. Kada je primala Oskara za sporednu ulogu za film „The Figter“ ona je, aludirajući na pobedu Kejt Vinslet, rekla: „Kada sam gledala Kejt pre dve godine, sve je izledalo tako … lako“. Leo je momentalno pokrila usta rukama a televizija ABC je „bipnula“ na vreme zahvaljujući nešto odloženijem prenosu.

Naredne godine Saša Baron Koen pojavio se potpuno u skladu sa svojim likom u filmu „Diktator“ držeći zlatu urnu u kojoj je, navodno, bio pepeo pokojnog severnokoreskog lidera Kim Džon Ila koji je potom „slučajno“ prosuo ispred očigledno iznerviranog voditelja Rajana Sikresta.

A ove godine? Ko zna. Moraćemo da sačekamo nedelju veče…

Međunarodni Radio Srbija

HOROR FILMOVI KOJI SU ZASNOVANI NA ISTINITIM DOGAĐAJIMA

Mnogi od nas vole i uživaju da gledaju horor filmove, naravno uz horor filmove se uvek možete dobro isprepadati.mnogi od nas odgledaju film i sebi posle odgledanog kažu ma sve je to fimska izmišljotina.Ipak da vam kažemo za neke horor filmove debelo grešite,……jer neki od najčuvenijih horora poput kultnog filma „Strava u Ulici brestova“, „Ajkula“ i “Brda imaju oči” su zasnovani verovali ili ne na istinitim događajima!

Brda imaju ociOvi istiniti događaju su predstavljali inspiraciju za filmove koji su ostavile utisak i trag u horor žanru.

“Isterivač đavola” (1973.)

Priča se da je jedan od najčuvenijih horora inspirisan istinitim događajem iz 1949. kada je dečaka čije je ime u crkvenim spisima zavedeno pod pseudonimom Robi Manhajm, zaposeo đavo! Egzorcizam je navodno uspešno obavljen i dečak je nastavio sa normalnim životom.

“Teksaški masakr motornom testerom” (1974.)

Legendarni niskobudžetni film strave i užasa je delom zasnovan na priči o Edu Gejnu, serijskom ubici iz Viskonsina, koji je tokom pedesetih uživao u tome da nosi odranu kožu svojih žrtava, a njegova farma je bila “ukrašena” ostacima nevinih ljudi koje je zverski ubio.

“Ajkula” (1975.)

Kultno ostvarenje Stivena Spilberga je bazirano na događajima iz 1916. kada su ajkule usmrtile nekoliklo ljudi na obali Nju Džersija. I tada su vlasti ignorisale opasnost i ostavile otvorene plaže, što je dovelo do smrti brojnih kupača.

“Brda imaju oči” (1977.)

Verovali ili ne, tokom 16. veka u Škotskoj, Souni Bin i njegova brojna porodica su ubijali prolaznike i jeli ih! Ostalo je zapisano da je cela familija pogubljena zbog kanibalizma i ubistva više od 1.000 ljudi!

„Živ pojeden” (1977.)

Film je inspirisan životom Džoa Bola, za koga se priča da je navodno početkom dvadesetog veka u Teksasu ubio 30 žena i njihova tela bacio krokodilima koje je gajio. Bol je 1938. izvršio samoubistvo kada ga je policija osumnjičila za ubistvo supruge i bivše devojke.

“Amitvil horor” (1979.)

O fenomenu uklete kuće su snimljeni brojni dokumentarci, a scenario je zasnovan na navodno istinitoj priči o porodici Luc koja se useljava u kuću u kojoj se pojavljuju stravične kreature koje podsećaju na duhove.

“Strava u Ulici brestova” (1984.)

Po rečima reditelja Vesa Krejvena, kao inspiracija za ovaj horor serijal su mu poslužili novinski tekstovi o čoveku iz Laosa koji je umro usred noćne more i to nakon što ga je familija naterala da popije pilule za spavanje! Autopsija nije otkrila nijedan medicinski razlog za smrt.

“Devojka iz susedstva” (2007.)

Ovaj uznemirujući film je zasnovan na stravičnoj priči o šesnaestogodišnjoj Silvi Meri Likens koju su 1965. mučili i ubili njena tetka Gertruda Baniževski i Gertrudina deca!

“Progonjeni u Konektikatu” (2009.)

Tema je slična kao i u “Amitvil hororu”, i scenario je baziran na traumatičnoj ispovesti porodice Rid koju su tokom osamdesetih u njihovoj kući Sautingtonu, progonili duhovi i demoni a svakodnevno su im se, bar kako oni tvrde, dešavele razne paranormalne pojave.

Zanimljivosti dana

20 FILMSKIH ZANIMLJIVIH ČINJENICA

Otkrivajući svet filma, sigurno se nikada niste zapitali odakle mačka u rukama Marlona Branda i da li je glumac poput Vila Smita zaista hteo da glumi u “Ljudima u crnom”?

http--i224.photobucket.com-albums-dd207-mp3men-zanimljivosti20dana1-Mgmlogo

Sve ove i druge informacije da ne kažemo činjenice su nikako ili jedva dolazile do gledalaca. Možda većinu vas uopšte i nisu privlačile te (zanimljive) činjenice koje su vezane za sedmu umetnost, odnosno film. Sada, posle toliko godina neke zanimljive stvari vezane za Holivud i film „izlaze na svetlo dana“.

1. Na snimanju “Afričke kraljice”  u Kongou 1950. godine, cela ekipa filma, uključujući i Ketrin Hepbern , razbolela se od dizenterije usled konzumiranja vode. Hemfri Bogart koji je stalno pio viski se jedini nije razboleo.

2. Kostim Plašljivog lava iz filma “Čarobnjak iz Oza” napravljen je od stvarne lavlje kože.

3. Džudi Garland je za ulogu Doroti u filmu “Čarobnjak iz Oza” plaćena 35 dolara nedeljno, dok je Toto plaćen 150 dolara. Ironija sudbine je ta što su crvene cipelice koje je Doroti nosila na probnom snimku prodate su na aukciji za 612,000 dolara. Međutim, još jedan par crvenih cipelica koje je Doroti zapravo nosila dostigle su cenu od neverovatnih tri miliona dolara.!

4. Šon Koneri je nosio periku u svakom filmu o Džejmsu Bondu , počevši sa poznatim Dr Niko iz 1962. godine.

5. Kada je matični brod prolazio iznad Đavolje kule pred kraj Spilbergovog filma “Bliski susret treće vrste”, poznati robot iz “Ratova zvezda” , R2-D2, vidi se kako visi prikačen za dno broda.

6. O Džej Simpson je prvobitno bio planiran za ulogu “Terminatora” , ali je Džejms Kamerun odlučio da ovog glumca zameni Arnoldom Švarcenegerom uz opravdanje da je Simpson suviše fin za ulogu hladnokrvnog ubice.

7. Problematična, mehanička ajkula u filmu “Ralje” dobila je nadimak Brus, po Spilbergovom advokatu.

8. Merlin Monro je rečenicu ’’It’s me sugar’’ (ja sam šećeru), morala da ponovi 47 puta, pre nego što ju je ispravno izgovorila. Prethodnih 46 je konstantno brkala redosled reči u rečenici. Ali to nije sve. 59 puta joj je trebalo da tačno izgovori rečenicu ’’Where’s the burbon’’ (gde je burbon)

9. Posle čitanja scenarija za film “Ljudi u crnom” Vil Smit je odbio ulogu. Posle nagovaranja njegove žene Džejde (Jada Pinkett Smith), ipak je pristao.

10. Mačku koju u uvodnoj sceni filma “Kum” u naručju drži Marlon Brando nije bila planirana u scenariju. Marlon je nju pre početka snimanja našao kako luta scenom i pridodao je celom projektu.

11. Džek Nikolson toliko mrzi da daje intervjue da se nije pojavio u nekom televizijskom programu još od 1971. godine.

12. “Cloverfield” je prvobitno predstavljao šifru za film. Zapravo film je dobio ime po bulevaru Santa Monika u Kaliforniji gde su se tokom snimanja nalazile kancelarije kompanije Bad Robots. Napokon, producenti su uprkos šali odlučili da zadrže naziv.

13. Scenu filma “Čelični čovek” u kojoj se pojavljuju Skarlet Johanson u ulozi “Crne udovice” i Robert Dauni Džunior otela se kontroli kada je Dauni, svojim kostimom “Čeličnog čoveka” udario Skarlet koja je pala i tom prilikom očistila pozornicu koja je bila prašnjava. Blam koji je Dauni doživeo naveo ga je na beskrajno izvinjavanje svojoj koleginici, koja je nakon pada ustala, obrisala prašinu sa sebe i počela da se smeje.

14. Ralfi u filmu “Božićna priča” 28 puta ponavlja da želi pušku Red Ryder BB. Džek Nikolson je u ovom ostvarenju želeo da dobije ulogu oca, međutim njegov zahtev je odbijen zbog visine plate koju je tražio.

15. Glumac koji igra Ming Minga u filmu “Vilenjak” je zapravo Petar Bilingslej, tzv. Ralfi.

16. Saznavši da je njegova koleginica Ola Rej  gola pozirala za “Playboy”, 1980. godine, Majkl Džekson  je priznao da nikada nije čuo za taj magazin.

17. Džim Keri  je bio omiljeni glumac Tupak Šakuru. Kako bi ga oraspoložio Keri je slao pisma Tupaku koji je služio kaznu u zatvoru.

18. Netrpeljivost u privatnom životu između glumačkog para Ris Viterspun  i Vinsa Vona odrazila se i na film “Četiri Božića“. Dok je Ris uvežbana glumica, Vins vidi scenario kao podlogu za inovaciju teksta. Nesuglasice između dvoje kolega su prouzrokovale odlaganje snimanja.

19. U animiranom filmu “Priča o igračkama” dizajn tepiha u Sidovom hodniku je identičan onom iz horor filma “Isijavanje”

20. Maska poznatog  protagoniste Majkla Majersa iz horor filma “Noć veštica”  zapravo je maska Kapetana Kirka iz “Zvezdanih staza”  ofarbana u belo. Prvobitan naziv za “Noć veštica” trebalo je da bude “Bebisiterke ubice”

Zanimljivosti dana