ZLATNI MEDVED ZA DOKUMENTARAC O IZBEGLICAMA

Dokumentarni film „Vatra na moru“, italijanskog reditelja Đanfranka Rosija, dobitnik je Zlatnog medveda na 66. Filmskom festivalu u Berlinu, poznatom kao Berlinale

TrinaDjanfranko Žiri, kojim je predsedavala američka glumica Meril Strip, dodelio je glavnu nagradu popularnog Berlinala ostvarenju koje prikazuje život izbeglica na mediteranskom ostrvu Lampeduza, gde je na hiljade njih pristiglo u nastojanju da dođu do Evropske unije tokom protekle dve decenije, a hiljade poginulo u tom pokušaju.

„U pitanju je odvažan hibrid uhvaćenih prizora i promišljenog pripovedanja koje nam predstavlja mogućnosti dokumentarca“, izjavila je Meril Strip, govoreći o Rosijevom filmu.
Prema njenim rečima, dokumentarac „Vatra na moru“ je „hitan, maštovit i neophodan“.
Italijanski reditelj predstavio je svakodnevni život stanovnika ostrva na koje mnogi muškaraci, žene i deca iz Afrike preko Sredozemnog mora stižu oronulim čamcima.
Žudeći za slobodom i prosperitetom, mnogi migrati stradaju na opasnom mediteranskom putu ka Evropi, a njihova tela često isplivaju iz vode u blizini Lampeduze.
„U ovom trenutku, moje najdublje misli idu ka ljudima koji na ovim putovanjima nade ne stignu na Lampeduzu“, izjavio je Rosi.

Italijanski reditelj je nagradu Zlatni medved posvetio stanovnicima Lampeduze, za koje je rekao da uvek veoma otvoreno prihvataju ljude koji poteklih godina stižu na to ostrvo.
„Neprihvatljivo je da ljudi ginu prelazeći more u nameri da pobegnu od tragedija“, dodao je italijanski reditelj.

Francuskinja Mia Hansen-Lav osvojila je Srebrnog medveda za film „Stvari koje će doći“ u kome glavnu ulogu igra Izabel Iper.
Iper u filmu igra profesorku filozofije, čiji se brak raspada, u trenutku kada njena majka umire.

Tunišanin Majd Mastura osvojio je Srebrnog medveda za ulogu u filmu „Hedi“, ljubavnoj priči u periodu nakon „arapskog proleća“.

Dankinja Trine Dirholm osvojila je Srebrnog medeveda za ulogu u poluautobiografskom filmu Tomasa Vinterberga „Komuna“, o njegovom detinjstvu sedamdesetih godina prošlog veka.

Film „Smrt u Sarajevu“ Danisa Tanovića večeras je osvojio Srebrnog medveda, specijalnu nagradu žirija.

RTS

Advertisements

TOP 12 NAJGLEDANIJIH FILMOVA U ISTORIJI

Dvanaest filmova je do sada zaradilo više od milijardu dolara, a među njima se nalazi još uvek sveže izdanje „Osvetnici“ koji se neverovatnom brzinom penje na vrh lestvice ako računamo po zarađenom novcu

Najviše novca u istoriji kinematografije, ako se u njegovu prvobitnu zaradu uračuna inflacija, ostvario je predratni klasik „Prohujalo sa vihorom“. Ukupna zarada ovog sedamdeset i tri godine starog filma se procenjuje na više od tri milijarde dolara.

Kada bismo nastavili sa računanjem zarada sa inflacijom, među najuspešnijim filmovima bi se  našli i „Ratovi zvezda“, „Moje pesme, moji snovi“, „E. T.“, „Doktor Živago“ „Ajkula“ i mnogi drugi.

Ali ova metoda nije peterano precizna tako da se kao jedina relevantna račna ona top lista zasnovana na apsolutnim zaradama filmova.

Na samom vrhu se nalazi 3D spektakl „Avatar“ a među prvih deset se našlo samo dva filma iz prošlog veka. Pogledajte koji filmovi su najvše ljudi privukli u bioskope!

AVATAR (DŽEJMS KAMERON, 2009.)

Zarada: 2.782.275.172 dolara

Fantastični ep o rudarima budućnosti koji kolonizuju planetu Pandora je ubedljivo najkomercijalniji film svih vremena, prvi film koji je premašio zaradu od dve milijarde dolara.

Prema službenim podacima, produkcija filma je koštala oko 300 miliona, a oko 150 je uloženo u promociju, što je „Avatar“ višestruko vratio. Legenda kaže da se na snimanje filma čekalo više od deset godina, jer krajem devedesetih, kada je scenario bio spreman, tehnika nije bila dovoljno razvijena da se snimi takav film. Očigledno da se čekanje isplatilo!

TITANIK (DŽEJMS KAMERON, 1997.)

Zarada: 2.183.420.323 dolara

Već sada je lako zaključiti da je Džejms Kameron reditelj čiji filmovi zarađuju najviše novca, budući da su dva najuspešnija nastala pod njegovom rediteljskom palicom.

Veličanstvena priča o ljubavi na putovanju bez povratka još nije rekla svoju poslednju reč kada je u pitanju Box office, jer je u toku i prikazivanje 3D izdanja.

Zahvaljujući tom ponovljenom prikazivanju, i „Titanik“ je prešao čarobnu granicu od dve milijarde. Šta god mislili o ovoj romansi, film obiluje antologijskim scenama većim od života, koje su Kejt Vinslet i Leonarda DiKaprija učinile besmrtnim, bar u glumačkom smislu.

HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI 2. DEO (DEJVID JEJTS, 2011.)

Zarada: 1.328.111.219 dolara

Osmi, poslednji deo serijala o malom čarobnjaku. Hari, Hermiona i Ron se vraćaju u Hogvarts kako bi konačno potukli Lorda Voldermorta. Sa skoro pola miliona zarade u prvom vikendu prikazivanja, film drži rekord najboljeg filmskog otvaranja svih vremena.

Danijela Redklifa su odabrali za ulogu Harija Potera kada je ima jedanaest godina, a sada sa 22, može da kaže da je u godinama u kojima većina ljudi nema ni diplomu, učestvovao u jednoj od najpofitabilnijih filmskih produkcija u istoriji.

OSVETNICI (DŽOŠ VEDON, 2012.)

Zarada: 1.180.378.000 dolara

Jedini ovogodišnji film koji je uspeo da se smesti u top 50, dogurao je do četvrtog mesta – i još uvek ide gore!Da li je film koji objedinjuje „dream team“ superheroja, zapravo formula za uspeh?

Najveći heroji Marvelovih stripova – Iron Man, Capetain America, Thor i Hulk na zajedničkom zadatku treba da spasu čovečanstvo.

Zajedničkim snagama su ostvarili najbrži rast zarade u istoriji, uz dobre šanse da dokažu istinitost tvrdnje da je nebo granica.

TRANSFORMERSI 3 (MAJKL BEJ, 2011.)

Zarada: 1.123.746.996 dolara

Šta se dogodilo u tajnoj misiji Apolla 11, kad je na Mesecu otkrivena zagonetna letelica? – na to pitanje pokušava da odgovori treći nastavak serijala u kojem su likovi kreirani prema dečijim igračkama.

Autoboti kreću u potragu za skrivenim svemirskim brodom, a suprotstavljaju im se mitski neprijatelji Deseptikoni. „Transformersi“ pokazuju da recenzije nemaju presudni uticaj na zaradu, jer uprkos uglavnom negativnim kritikama, prešli su granicu milijarde dolara.

GOSPODAR PRSTENOVA: POVRATAK KRALJA (PITER DŽEKSON, 2003.)

Zarada: 1.119.929.521 dolara

Zaključni nastavak trilogije pokupio je sve što se moglo pokupiti: čak jedanaest Oskara (čime se izjednačio na vrhu liste sa „Ben Hurom“ i „Titanikom“), najpozitivnije kritike i rekordnu zaradu.

Kada su poducenti iz kompanije New Line doneli rizičnu odluku da snimaju sva tri filma istovremeno (što bi značilo trostruki neuspeh da prikazivanje nije privuklo toliko publike) nisu mogli da očekuju tako veliki uspeh koji ih je sačekao na kraju puta, budući da se poslednji nastavak priče o borbi hobita i zlog Mordora pokazao kao najveći uspeh te kompanije.

PIRATI SA KARIBA: TAJNA ŠKRINJE (GOR VERBINSKI, 2006.)

Zarada: 1.066.179.725 dolara

I na sedmom mestu se konačno našao i prvi Diznijev film na listi, film o pustolovinama čudesnog gusara Džeka Speroua. Nakon velikog uspeha prvog dela, producenti su odmah potpisali ugovore za dva nova nastavka, a to da je ovaj potez opravdan, pokazalo se već u sledećem nastavku.

Iako je „Tajna škrinje“ mračniji i manje duhovit od prvog dela, Džoni Dep u ulozi zgodnog gusara je uspešno napunio blagajne.

PRIČA O IGRAČKAMA (LI UNKRIČ, 2009)

Zarada: 1.063.171.911 dolara

Najuspešniji nastavak serijala koji je produkcijsku kuću Piksar i njihove realistične animacije lansirao među zvezde filmskog neba je upravo razvijena saga o igračkama.

Priče o igračkama koje su oživele u 3D tehnologiji su samo jedan od tri animirana filma koji je bio nominovan za Oskara za najbolji film. Ambicioznost ovog poduhvata potvrđuje i činjenica da glavnom liku, kauboju Vudiju, glas daje ni više ni manje nego Tom Henks.

PIRATI SA KARIBA: NEPOZNATE PLIME (ROB MARŠAL, 2011.)

Zarada: 1.043.871.802 dolara

Iako među prvih deset najkomercijalnijih naslova samo dva nisu serijali (što objašnjava zašto je posljednjih godina Holivud opsednut nastavcima nastavljenih nastavaka), samo su Pirati Džeka Speroua dva puta zaradili više od milijarde.

Ni jednom drugom serijalu u istoriji to nije uspelo. Priča u kojoj gusari po nalogu engleskog kralja kreću u potragu za eliksirom mladosti pokazala je da serijal, uprkos odluci Orlanda Bluma i Kire Najtli da ne obnove ugovor, nije doživeo brodolom.

RATOVI ZVEZDA: FANTOMSKA PRETNJA, EPIZODA 1 (DŽORDŽ LUKAS, 1999.)

Zarada: 1.027.042.361 dolara

Šesnaest godina se premišljao da li da „Ratovi zvezda“ budu trilogija, i onda se pojavila ove legendarna epizoda. Legenda kaže da se tvorac sage o džedajima, Džordž Lukas, odlučio na snimanje novih priča zahvaljujući napretku tehnologije za snimanje filmova, jer je shvatio da sada postoje uslovi za kreiranje još fantastičnije filmske iluzije.

Kada se pojavilo 3D reizdanje, film je zaradio dodatnih 100 miliona čime se uvrstio u elitni klub sa zaradom od preko milijardu dolara.

ALISA U ZEMLJI ČUDA (TIM BARTON, 2010.)

Zarada: 1.024.299.904 dolara

Nestrpljivo očekivana ekranizacija antologijskog dela Luisa Kerola je možda najveće iznenađenje na ovoj listi: malo je onih koji bi rekli da je ovaj film jedan od najuspješnijih u istoriji.

Kritičari su bili rezervisani, film nije pratilo neko uočljivo oduševljenje pa ipak – čini se da je priča o devojčici koja je prošla kroz ogledalo i ušla u zemlju čuda bila dovoljan mamac za publiku.

Raskoš kompjuterske animacije i čudesni talenat najzaigranijeg redatilja Holivuda su ovaj film ipak učinile nezaboravnim.

TAMNI VITEZ (KRISTOFER NOLAN 2008.)

Zarada: 1.001.921.825 dolara

Dvanaesti na listi je ujedno i  poslednji koji je zaradio više od milijarde, film koji će se pre svega pamtiti po neponovljivom Džokeru u interpretaciji prerano preminulog Hita Ledžera.

Nepredvidiva priča, uzbudljivi razvoju događaja i otkrivanje zapleta ga izdvajaju od ostalih dela o ovom posebnom slepom mišu.

Na kraju možemo da primetimo da ni jedan film velikog Spilberga nikada nije skupio zaradu od deset cifara!

(trojka.rs)

„ZLATNI PARADAJZ“ ZA HARIJA POTERA

Ne može se, svakako, meriti s Oskarom, ni sa Zlatnim globusom, ali u holivudskim krugovima, nagrada Zlatni paradajz je izuzetno cenjena, a ove godine je dodeljena poslednjem filmu iz serijala o mladom čarobnjaku Hariju Poteru koji je tako postao omiljeni film kritičara, prenosi Rojters.

Nagrade Zlatni paradajz dodeljuju se filmovima koji su pobrali najviše pozitivnih kritika. „Hari Poter i relikvije smrti 2“, koji je pozitivno ocenilo 96 odsto kritičara, dobio je Zlatni paradajz u kategoriji ostvarenja sa širokom distribucijom. Na drugom mestu je film „Formula uspeha“ (Moneyball) sa Bredom Pitom u naslovnoj ulozi, a na trećem porodična komedija „Mapeti“ (The Muppets).

Među nagrađenim filmovima u kategoriji limitirane distribucije su dokumentarac „Project Nim“ Džejmsa Marša o naučnom projektu iz 1970-ih u koji je bila uključena šimpanza, iransko ostvarenje „Razvod“ i francusko crnobeli film „Artista“. U ostalim kategorijama nagrađeni su još i filmovi „Nemoguća misija – protokol duh“ i „Vožnja“ (Drive).

Međunarodni Radio Srbija

FILM “HARI POTER” PREŠAO ZARADU OD MILIJARDU DOLARA

Film „Hari Poter i relikvije smrti 2“ zaradio je više od milijardu dolara, a distributer „Vorner Bros“ očekuje da uskoro prevaziđe ovogodišnji rekord od 1,03 milijardi, koji drži ostvarenje Roberta Maršala „Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama“.

Poslednji, osmi nastavak popularne franšize o mladom čarobnjaku, prvi je film iz serijala koji je dostigao zaradu od milijardu dolara, preneo je danas AP.

Prethodno najuspešniji je bio prvi film „Hari Poter i kamen mudrosti“ iz 2001. koji je inkasirao 974,8 milijardi dolara.

Zanimljivo je da „Hari Poter i relikvije smrti 2“ nije premašio „Hari Poter i kamen mudrosti“ po broju prodatih bioskopskih ulaznica, ali je zbog porasta cena emitovanja filma u odnosu na 2001. celokupna zarada poslednjeg nastavka veća.

Rekord u zaradi drži film „Avatar“ Džejmsa Kamerona iz 2009. sa 2,8 milijardi dolara, dok je na drugom mestu „Titanik“ (1997) istog režisera sa 1,8 milijardi dolara.

Međunarodni Radio Srbija

APLAUZ TOKOM PROJEKCIJE “HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI 2”

Film „Hari Poter i relikvije smrti 2“, poslednji nastavak popularnog serijala, prikazan je premijerno sinoć u punoj velikoj sali Centra „Sava“, a posetioci su u više navrata tokom projekcije gromoglasno aplaudirali, navijajući za svoje omiljene junake.

Svaki uspeh Harija i njegovih prijatelja fanovi su pozdravljali tapšanjem i uzvicima, a najveći aplauz je izmamila scena iznenadnog poljupca Hermione i Rona.

Za razliku od prvog filma poslednjeg dela priče o čarobnjacima i borbi dobra i zla, koji je bio dosta usporen i pratio Harijevu upornu potragu za Horkruksima – predmetima u koje je zli Lord Voldemor ugradio deliće svoje duše, veliko finale, kao što se očekivalo, obiluje akcijama. Hari u svojoj nameri da uništi Horkrukse i Voldemora ide iz borbe u borbu, što drži gledaoce napetim tokom celog dvočasovnog ostvarenja. Pored spektakularnih scena okršaja između čarobnjaka, film dodatno zanimljivim čine česti obrti u borbi između Harija i Voldemora, kao i konačno otkrivanje istine o prošlosti Harijevih roditelja, profesora Snejpa, Dambldora. Scena konačnog uništenja Mračnog Lorda, koga i ovog puta maestralno tumači odličan Rejf Fajns, nije toliko spektakularna koliko se možda očekivalo, a posle mnogo napetih događaja sledi epilog „19 godina kasnije“, s tim što likovi, osim što nose odela, umesto sportske odeće, nisu nimalo ostareli.

Veliko interesovanje, sudeći po izjavama predstavnika distributerske kuće „Tak“, izazvala je i 3D verzija filma, pa je i sala u bioskopu „Kolosej“ bila do poslednjeg mesta popunjena.

………

„Hari Poter i relikvije smrti 2“ od sutra će biti na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, u 2D i, prvi put, u 3D verziji.

Međunarodni Radio Srbija